1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Treći paket pomoći za Grčku?

Tokom dosadašnje predizborne kampanje, nemački vladajući političari izbegavali su da, više nego što je potrebno, govore o evropskoj dužničkoj krizi. Ministar finansija sada iznenada pominje dodatni paket pomoći za Grčku.

Četiri nedelje uoči parlamentarnih izbora nemački ministar finansija Volfgang Šojble, govoreći u gradu Arensburgu, nedaleko od Hamburga, iznenada je pomenuo dodatnu finansijsku pomoć za Grčku: „Za Grčku će biti neophodan još jedan program“. Ta izjava pokrenula je veliku buru jer savezna vlada do sada nije konkretno formulisala kako bi Grčka posle 2015. godine trebalo da se finansira.

U Berlinu prevladava mišljenje da onaj ko prerano nudi finansijsku pomoć, koči reformske napore i mere štednje. U skladu s tim, generalni sekretar Stranke slobodnih demokrata (FDP) Patrik Dering, izjavio je da svaka vrsta spekulacija o dodatnom programu pomoći predstavlja „otrov za reformske napore u Grčkoj“. Smatra se da ta zemlja do 2014. ima vremena da zadovolji zahteve finansijera.

Ministar finansija nemačke Volfgang Šojble

Ministar finansija nemačke Volfgang Šojble

Za sada sve po planu u Grčkoj

Južnoevropska zemlja pogođena krizom, do sada je u okviru spasilačkog programa Evropske unije, Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila 73 milijarde evra. Drugi paket pomoći u iznosu od 164 milijarde evra trebalo bi da obezbedi finansiranje Grčke do kraja 2014. godine. Uplate se vrše kvartalno. Kontrolori Trojke iz EU, ECB i MMF uoči svake isplate, na terenu proveravaju da li i na koji način Grčka ispunjava svoje obaveze.

Ministar Šojble naglašava da Grčka trenutno ispunjava obaveze koje predviđa program pomoći, bez obzira na to što još uvek nije „na zelenoj grani“. Tog mišljenja je i Folker Helmajer, glavni analitičar Bremenske banke. U razgovoru za Dojče vele on ukazuje na bitne napretke koji su u Grčkoj postignuti. Helmajer navodi da zemlja beleži konkurentnost naspram Nemačke kakva je bila 2004. godine i da su strukturalni budžetski deficiti pod kontrolom. „Odlučujuće je to da se Grčkoj ostavi dovoljno prostora i vazduha, i da se ona zaštiti od tržišta kapitala kako bi privreda uspela da se oporavi. Onda će se zabeležiti pomaci u državnom budžetu, koji će mnoge da iznenade.“

Kako dalje 2015. godine?

Trenutno niko ne veruje da će Grčka sa dugom od 175 odsto bruto domaćeg proizvoda, 2015. godine biti zrela za tržište kapitala. U to ne veruje ni nemački ministar finansija Šojble: „Upravo zato smo, još kada je program pomoći bio usaglašen, rekli: ukoliko Grčka u toku 2014. godine ispuni sve svoje obaveze i ako joj i nakon toga bude neophodna pomoć, onda ćemo razmotriti dalje mere.“

Niko ne spominje brojke

O tome kako bi pomoć konkretno trebalo da izgleda, Šojble ne govori. Ukoliko bude bilo potrebno, moglo bi da se razmotri dalje smanjenje kamatnih stopa za aktuelne kredite. Nove otpise dugova Šojble odbacuje, baš kao i kancelarka Angela Merkel.

Ostaje otvoreno pitanje zašto je ministar finansija iznenada tako konkretno govorio o trećem paketu pomoći. Šojble nije nesmotren političar. Moglo bi da se pretpostavi da je to bio pokušaj slabljenja opozicije. Naime, socijaldemokrate i zeleni su u poslednje vreme spominjali mogućnost daljeg otpisa duga Grčkoj, dok su Šojble i Merkelova isključivo govorili o poboljšanoj ekonomskoj situaciji u toj zemlji. Najava eventualnog trećeg paketa pomoći je, dakle, samo deo jedne poruke. Za Šojblea i za one koji će glasati za uniju CDU/CSU, važnija je poruka da neće biti drugog otpisa duga.

Autori: Sabine Kinkarc / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković