1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Trauma kao bolest

Prema procenama do 25 odsto američkih vojnika koji su služili u Iraku ili Avganistanu – oko 375 hiljada ljudi – pati od posttraumatskog sindroma. Poremećaj znatno otežava njihov svakodnevni život.

default

Džefri Lenon, koji je služio u Iraku i pati od postraumatskog sindroma, u svom stanu u Plimoutu

Posttraumatski stresni sindrom odnosno PTSD (engleska skraćenica od Post-traumatic stress disorder) samo je novo ime za staru pojavu. Još od 18. veka poznato je da ljudi na traumatični događaj mogu da reaguju promenom ponašanja. Sindromi kao što je npr. depresija uočeni su 80-tih godina prošlog veka u radu sa američkim veteranima iz vijetnamskog rata.

Ono najvažnije što se tada saznalo jeste da posttraumatski sindrom može biti hroničan i veoma težak problem, kaže psihijatar Metju Fridmen, direktor Nacionalnog centra za borbu protiv post-traumatskog sindroma pri američkom Ministarstvu za pitanja vojnih veterana.

„Zbog toga je važno taj problem prepoznati na vreme i na vreme početi sa terapijom.

Osloboditi se predrasuda

U tom cilju, američka vojska u svojim jedinicama sprovodi rutinsku proceduru:

Posle demobilizacije svaki vojnik prolazi fizički i psihološki pregled . To se još jednom ponavlja tri do 6 meseci kasnije. Proverava se da li postoji posttraumatski stresni sindrom, depresija, da li koriste neke droge i ima li traumatskih povreda mozga“, kaže Fridmen .

Vojska je otvorila i poseban sajt na internetu koji bi trebalo da pomogne onima koji se vraćaju sa fronta. Na njemu se nalazi i film pod nazivom „Prekinuti s predrasudama“.

U kompanijama na zapadu, kaže psihijatar Metju Fridmen, teško se odlučuju da zaposle ljude koji imaju psihičke probleme. To se pre svega odnosi na vojsku. Profesionalni vojnici boje se da bi zbog toga mogli da izgube posao. Istraživanja sprovedena anonimno pokazala su da veliki broj vojnika smatra da ima psihičke probleme, ali samo jedna četvrtina njih je spremna da zbog toga potraži pomoć psihijatra. Paradoksalno je da se oni sa najtežim problemima najređe odlučuju za to.

Afghanistan Bombenanschläge in Kabul und Umgebung auf NATO und Polizei

Stalni stres: Američki vojnici u Avganistanu

Vojnicima se mora jasno objasniti da posttraumatski sindrom nije ništa neobično i da to ne predstavlja znak slabosti. Najvažnije od svega jeste da shvate da za njihov problem postoji terapija koja je uspešna. Veoma je važno razbiti predrasude, kaže Fridmen.

Značaj prevencije

„Pored toga, veteranima kao i aktivnim vojnicima omogućeno je da osnovni tretman posttraumatskog sindroma mogu dobiti u domovima zdravlja, a ne u specijalizovanim klinikama. Oni se radije odlučuju da idu u obične zdravstvene ustanove gde ljudi idu i kada se prehlade odnosno imaju neke druge probleme.“

Još važnija od tretmana jeste prevencija, odnosno priprema budućeg vojnika na mogućnost pojave posttraumatskog sindroma, kaže Fridmen.

„Sve više nas smatra da se osnovna obuka može iskoristiti i za to da se vojnik pripremi u psihološkom smislu. J edan od načina jeste reći ljudima kakve bi sve misli i osećanja mogli da dožive u ratnim zonama i pomoći im da se sa njima suoče .“

Veoma pomaže otvoreni razgovor neposredno pošto se neki traumatični događaj desio. Zbog toga američka vojska šalje psihijatre u krizna područja kao što su Irak ili Avganistan. Oni pomažu vojnicima i podižu njihov moral, a isto tako održava se zajedništvo grupe odnosno jedinice. To se odnosi i na period posle učešća u ratnim operacijama, jer što je grupa jedinstvenija, to su njeni članovi manje podložni posttraumatskom stresnom sindromu.

K. Bergman

  • Datum 12.02.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GsMF
  • Datum 12.02.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GsMF