Transrodnost u Nemačkoj: muškarac ili žena? | Mozaik | DW | 17.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Transrodnost u Nemačkoj: muškarac ili žena?

Igra sa polnim identitetom: Pobednica Evrovizije, Končita Vurst kao dreg persona je odličan primer za to. Ali koliko su Nemci tolerantni prema osoba drugačije seksualnosti? Pogled van kulisa šoubiznisa.

Da li sam ja muškarac ili žena? To pitanje je Lisu Zefrid iz Erlangena pratilo od detinjstva. U njoj samoj je odgovor na to pitanje vremenom bio sve jasniji, ali njen izgled nije odgovarao onome, kako se osećala iznutra. Naime, Lisa Zefrid je odrasla kao muškarac. Tako barem piše u njenom krštenici. Tek sa 45 godina je skupila dovoljno hrabrosti da kaže: „Osećam se kao žena.“ Okolina je na njeno priznanje odreagovala otvoreno i sa razumevanjem, priča Lisa u razgovoru za DW. Ali put do sopstvenog polnog identiteta nije kod svih transseksualnih osoba bio tako jednostavan.

Transseksualne ili transrodne osobe, drugačije shvataju svoj polni identitet nego što im to piše u pasošu. To su ljudi koji imaju osećaj da su se rodili u pogrešnom telu i koji ne mogu da se identifikuju sa svojim fizičkim polnim obeležjima. Ne zna se tačno koliko transrodnih osoba živi u Nemačkoj. Patricia Mecer iz Društva za transrodni identitet i interseksualnost, procenjuje da u Nemačkoj ima između 20.000 i 80.000 transseksualnih osoba. „Pri tome, one su vidljive samo onda kada same kažu.. Moram svoj spoljašnji izgled da prilagodim unutrašnjem osećaju“, kaže Mecer.

Kritike na račun Zakona o transrodnim osobama

Ko svoj identitet želi da živi onako kako ga doživljava, može se pozvati na Zakon o transrodnim osobama. Isti je stupio na snagu još 80-ih godina prošlog veka, ali od njega je, dobrim delom, ostalo mrtvo slovo na papriu. Nekoliko građana je već podnelo tužbe pred Ustavnim sudom – i to sa uspehom. Između ostalog i protiv propisa koji se odnosi na promenu „stanja i imena osobe“, kako se inače promena pola naziva u stručnoj terminologiji. Jer je ono navodno moguće samo ako se zaista promeni pol. Nemački ustavni sud je tu zakonsku odredbu ukinuo 2011. godine. Andreas sad može da postane Andrea i bez operacije. Ni bračni parovi više ne moraju da se razvedu u slučaju da jedan od partnera promeni pol.

Zakon je i dalje na meti kritika. Mnogi psihijatri, ali i nevladine organizacije smatraju da je Zakon o transrodnim osobama zastario i da je ponižavajući. „Bilo bi jednostavnije kad bi pogođene osobe mogle stručnjacima da kažu da li su muškarac ili žena, nakon čega bi jednostavno promenili papire“, tvrdi Patricia Mecer, koja se već dugo zalaže za veću prihvaćenost transrodnih osoba.

Muškarac ili žena: Da li je zaista potrebna potvrda psihologa?

Trenutno to nije moguće. Ko i zvanično želi da promeni polni identitet, mora da krene na terapiju i priložiti dva stručna mišljenja psihologa. Mnogi taj postupak doživljavaju kao diskriminaciju, jer moraju pravdaju svoj identitet. Ni Lisi Zefrid „zapravo i nisu bile potrebne“ duge seanse kod terapeuta, jer se osećala dovoljno jakom. Kao šefica grupe za samopomoć ona dobro zna: Mnoge transrodne osobe pate zbog velikog pritiska koji proživljavaju na putu do novog identiteta. Partneri se osećaju povređeno. Deca ne razumeju zašto njihov otac iznenada postaje žena. Roditelji ili kolege često reaguju negativno. Zato prema mišljenju psihologa Bernharda Brojera iz Bona, itekako ima smisla to što je prema Zakonu o transrodnim osobama, psihološka pomoć obavezna. „Ljudi ne dolaze samo zbog papira“, kaže Brojer. Osobe koje mu se obraćaju za pomoć, najčešće dolaze, jer žele da izađu na kraju sa problemima koji im se na tom putu javljaju: Kako da to kažem svom bračnom partneru ili kolegama na poslu, kako da izdržim moguće negativne reakcije na promenu pola?

Strah od „outinga“

Prema istraživanju fondacije Bertelsman, Nemci su sve tolerantniji prema homoseksualcima. Ali iz toga se ne može zaključiti i koliko tolerantno sopstvena okolina reaguje na transrodne osobe. „Tolerancija je lični stav“, tvrdi Patricia Mecer. Poznate su joj životne priče u kojima su poslodavci i kolege vrlo pozitivno reagovali na „outing“. Ali postoje i slučajevi teškog mobinga. „Jedan službenik u banci je po kazni poslat u podrum, kako bi bio dalje od klijenata“, priča aktivistkinja za prava transrodnih osoba Mecer. Diskriminisani radnik bi naravno mogao da pokrene sudski spor, ali njegov poslodavac zbog toga neće postati tolerantniji, navodi Mecer.

Osim homofobije postoji i transfobija. Mnoge transrodne osobe su zbog straha od socijalne izolacije na radnom mestu, ali i krugu sopstvene porodice ili kruga prijatelja pod velikim pritiskom. „Taj strah prisiljava ljude da glume“, priča Lisa Zefrid. Glumiti muškaraca kojeg morate da glumite, a iznutra se osećati potpuno drugačije – Lisa Zefrid u jednom trenutku više nije htela da živi u šizofrenoj situaciji. I zato je svoj spoljašnji izgled odlučila da prilagodi svom unutrašnjem osećaju. „Nisam izgubila ni jednog klijenta“, priča Lisa, koja je inače po zanimanju programer internet sajtova. Za njene saradnike se ništa nije promenilo, Lisa Seefried je za većinu njih sada žena i to je sve.