Trampa Hrvatske i BiH: Luka za autoput | Politika | DW | 28.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Trampa Hrvatske i BiH: Luka za autoput

Vladajuća koalicija u Hrvatskoj dugo se protivila gradnji Pelješkog mosta, ali iznenada je počela da zastupa gradnju i mosta i autoputa kroz neumsko zaleđe. Jesu li to ozbiljne namere ili zavaravanje javnosti?

Hrvatska štampa poslednjih dana intenzivno prenosi utisak velikoj iznenađenosti domaće vlade zahtevom bosanskohercegovačkih im kolega – prošlog ponedeljka na zagrebačkom susretu ministara saobraćaja – da se prvo reši ukupni međudržavni sporazum o granici, a tek potom da se dve strane usaglase o gradnji Pelješkog mosta (na gornjoj slici poluostrvo Pelješac) i hrvatskog drumskog koridora u zaleđu Neuma. Ali, prema informacijama Dojče veleaa iz visokih diplomatskih krugova, prvenstveno se radi o taktičkom odvlačenju pažnje javnosti s već dogovorene ratifikacije sporazuma o granicama u Hrvatskom saboru, a koji su još 1999. godine potpisali tadašnji predsednici Hrvatske i BiH, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.

„Hrvatski i bosanskohercegovački ministri sporazumeli su se oko ratifikacije, kojom bi se zvanično završile rasprave o svim graničnim otvorenim pitanjima, već i pre sastanka u Zagrebu, na prethodnim susretima. I već je bilo jasno da pri konačne saborske potvrde sporazuma, koji je bosanskohercegovački parlament odavno prihvatio, neće biti rešena ni pitanja mosta niti koridora. Uostalom, takođe se zna i da bi to trebalo da bude realizovano pre trilateralnog sastanka u Briselu, zakazanog za septembar“, otkriva naš izvor.

Ipak ne bi arbitražu

Neum

Neum u BiH - autoput bi prolazio kroz BiH, ali bi bio potpuno u kontroli Hrvatske

Značenje sporazuma tako je presudno u kompleksnoj saobraćajnoj tematici koja određuje povezivanje dvaju delova Županije dubrovačko-neretvanske, odvojenih teritorijom Bosne i Hercegovine na jadranskoj obali oko Neuma, ali i neke druge dileme u blizini tog područja. Tim aktom bi dva sporna ostrvca u Malostonskom kanalu, Veliki i Mali škoj, definitivno pripala Bosni i Hercegovini, što bi uticalo i na opseg teritorijalnih voda te države, kao i vezu s otvorenim morem.

Ali, reč je o problemu na koji se u delu hrvatske javnosti gleda veoma negativno, posebno otkako se, u nove doba, HDZ usprotivio toj nameri svog i državnog prvog predsednika, a koju danas oživljavaju SDP i HNS. Zato hrvatska vlada poslednjih dana spominje i svoju sklonost međunarodnoj arbitraži, mada naš diplomatski izvor smatra da je i tu reč o nekoj vrsti zametanja tragova, budući da bi Hrvatskoj arbitraža donela više komplikacija negoli koristi, što bi osnovni projekt autoputa drastično usporilo.

Hrvatska bi se uz ratifikaciju, međutim, sa susedom lakše dogovorila o gradnji mosta, ali bi se u njenu korist rešio i spor oko granične linije na reci Uni pokraj Kostajnice. Naposletku, hrvatska strana bi dobila mogućnost gradnje autoputa između Ploča i Dubrovnika, koridorom preko Bosne i Hercegovine u neumskom zaleđu, dok bi BiH ostvarila pravo na povlašćeno korišćenje obližnje Luke Ploče, što bi u praksi takođe bio svojevrsni koridor.

Razmena dvaju koridora

Kad je posredi gradnja hrvatskog autoputa preko Bosne i Hercegovine, EU je dosad odobravala izvedbu koridora koji bi u potpunosti bio zatvoren i pod kontrolom Hrvatske – zbog skorog ulaska ove države u Evropsku uniju – pa danas obe zemlje nastoje da ublaže takav uslov i privole Brisel na model koji u neumskom zaleđu predviđa jedan priključak na autoput, s graničnim prelazom. Sa druge strane, Luka Ploče je nekoć i bila sagrađena za potrebe bosanskohercegovačke privrede, te Hrvatska nju sama faktički ne može dovoljno da iskoristi samo za svoje potrebe, što znači da bi intenzivniji lučki promet s bescarinskim režimom za potrebe kompanija iz Bosne i Hercegovine, odgovarao obema državama.

Ipak, nejasnim ostaje slučaj Pelješkog mosta. Kao što je poznato, godinama je taj projekat, čija se cena u proračunu naduvavala i do 800 miliona evra, figurirao kao pokazatelj razlika između HDZ-a i SDP-a s HNS-om, i takođe kao alternativa koridoru na bosanskohercegovačkoj teritoriji, a nipošto kao paralelna solucija. Odnedavno, pak, SDP i HNS zagovaraju gradnju mosta bez obzira na koridor, i vlada za ključni argument iznosi netom uočenu mogućnost većinskog sufinansiranja projekta sredstvima iz strukturnih fondova EU.

Karte Kroatien Pelješac-Brücke

Most bi spajao dve hrvatske teritorije koje inače razdvaja teritorija BiH

Nimalo iznenađujući apsurd

Usled rokova koje to podrazumeva, most bi se gotovo sigurno gradio tek nakon koridora. Javnost donekle zbunjuje, doduše, napomena iz vlade da će EU financirati most „ukoliko Hrvatska dokaže da je on najbolje rešenje“. Naime, nije jasno što bi se tačno još imalo rešiti mostom, uz tada već postojeći koridor, i zašto bi EU pristala na učešće u projektu za koji iz fondova treba izdvojiti oko 150 milijuna evra. Verovatno ne zbog osam hiljada stanovnika poluostrva Pelješca, koji bi preko Stona već bili povezani autoputem. Pitanje je, dakle, nije li i ova vlada počela najavljivati gradnju mosta za koju već zna da je neće realizovati.

Kroatischer Journalist Davor Krle

Novinar Davor Krle

„Ne bi bilo loše da političari konačno o svemu tome nešto priupitaju i lokalno stanovništvo, pelješko i neumsko. A ne verujem da ljudi ne bi pristali na dogovor oko pojedinih ubedljivo protumačenih i upoređenih, racionalnih opcija. Krajnje je vrijeme da politički vrh zaigra otvorenih karata“, kaže za DW novinar Davor Krile, kolumnista Slobodne Dalmacije, inače rodom Stonjanin, svakako dobro upućen i u lokalne prilike.

On smatra da je čitava ova sumnjiva, politikantska kampanja oko graničnog sporazuma, te koridora i mosta, još jedan primer – bar što se tiče Hrvatske – kako je vlada u stanju da loše iskomunicira određenu akciju, i to jednako loše i među sobom, i prema javnosti, i s suprotnom pregovaračkom stranom. „Umesto da nas iznenade novim, poštenijim pristupom, SDP i HNS više vode računa o dnevnoj relaciji prema HDZ-u. Imam utisak da su sve ovo i zakomplikovali upravo zbog te vrste odnosa, što jest apsurdno, no teško se može reći i da je iznenađujuće“, mišljenja je Krile.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević