U svom prvom govoru o stanju nacije, predsednik Tramp nije nikoga poimenično napao. Nije napao ni Hilari Klinton ni medije, svoja dva omiljena cilja. Nije ni produbljivao jaz između Demokrata i Republikanaca, čak je pozvao zakonodavce da zajedno rade za američki narod. No, iako početak i kraj njegovog veoma dugog govora sa fokusom na privredi i američkom ponosu zvuče nešto svetlije, srednji deo govora je bio poprilično mračan.
- pročitajte još: Čvrsto formirana slika o Trampu
Posebno je u delovima u kojima je govorio o imigraciji prikazao jednu zastrašujuću sliku Amerike kao žrtve legalne i ilegalne imigracije. Trampov prikaz imigranata koji ugrožavaju obične Amerikance dosegao je najnižu tačku kada se poslužio ljudskim bolom u političke svrhe. Baš kao i za vreme predizborne kampanje, on je skrenuo pažnju na roditelje u publici čiju decu su ubili članovi bandi koji nisu bili registrovani imigranti.
Fokus na imigraciju
Zanimljivo je da je deo govora posvećen imigraciji bio najdetaljniji. Tramp je ponovio svoju priču o četvorim stubovima reforme imigracionog prava: put do državljanstva za takozvane „sanjare“, zid na granici, ukidanje lutrije za dobijanje Zelene karte i drastično smanjenje porodične migracije.
Ali rekao je i da imigranti mogu da dovedu neograničen broj daljih rođaka. To nije tačno. Samo članovi uže porodice – a ne dalji rođaci – mogu da dođu o trošku građana ili onih koji imaju Zelenu kartu.
Važno je da Tramp ne samo što je povezao ilegalnu imigraciju sa kriminalnim nasiljem, već je i dva osnovna puta da se legalno uđe u SAD – lutriju za dobijanje Zelene karte i porodičnu migraciju – povezao sa terorizmom.
I dok je Tramp rečju „kompromis“ označio svoju ponudu da se „sanjarima“ omogući dobijanje državljanstva udruženu sa drastičnim smanjenjem legalne migracije, njegovo slikanje Amerike kao države koju ugrožavaju migranti ne ostavlja mnogo prostora za kompromise sa Demokratama kada je reč o toj temi.
- pročitajte još: Godina kukanja zbog Trampa
Trampov fokus je na zaštiti Amerikanaca od navodne pretnje koju predstavljaju sve vrste doseljenika, kao i na njegovom ponovnom slikanju Amerike pod ekonomskom opsadom drugih zemalja koje koriste nepravedne metode trgovine na štetu američkih radnika. To je funkcionisalo za vreme predziborne kampanje kao sredstvo za mobilizaciju birača – i funkcioniše i danas.
Anatema na naciju imigranata
A ono što želi da pominje što manje je Rusija o kojoj se izveštava da se mešala u izbore u SAD i da je možda bila povezana sa Trampovom predizbornom kampanjom. Rusija je pomenuta samo jednom. Kina je pomenuta tri puta a reč „demokratija“ – nijednom.
- pročitajte još: Tramp ostaje mačka u džaku
Trampov prvi govor o stanju nacije će sigurno biti dobro primljen među njegovim biračima i imaće odjeka u dobrom delu Republikanske stranke, ali njegov duboko nativistički ton i slikanje zemlje pod opsadom su anatema za svakoga ko smatra da su SAD imigrantska nacija i ko veruje u njen moto E pluribus unum („Mnogi čine jednoga“)
No, govor je imao bar jeda koristan efekat: konačno bi trebalo da ućutka sve besmislene priče o Trampu kao potencijalnom „ujedinitelju“ ili o tome da će on početi rad na novi način.