Trajno rešenje za Fukušimu?

Japanska vlada najavila je da će investirati 473 miliona dolara da bi se zapušile rupe i očistila radioaktivna vodu koja je korišćena za hlađenje četiri reaktora oštećena marta 2011. godine tokom zemljotresa i cunamija. Istovremeno, premijer Šinzo Abe priznao je da napori tokijske kompanije koja proizvodi struju (TEPCO) do sada nisu bili dovoljni.

„Umesto nasumičnih pristupa koji su preduzimani u prošlosti, sada se udružujemo kako bi došli do suštinskog rešenje za problem zagađene vode“, rekao je Abe članovima Štaba za hitno nuklearno rešenje u Tokiju. „Svet pomno prati da li će doći do isključivanja elektrane Dai Iči u Fukušimi, kao i to da li ćemo naći rešenje za zagađenu vodu“, rekao je on.

Prema procenama japanskih vlasti, od kako se dogodila nesreća, 300 tona radioaktivne vode svakog dana iscuri u Tihi okean. Štaviše, TEPCO priznaje da se 300 tona toksične izlilo iz oko 1.000 rezervoara pre nego što je curenje i primećeno.

Dosadašnji napori nemaju efekta

Nedavno su očitavanja radijacije u postrojenju skočila na 20 odsto u odnosu na najviši nivo koji je do sada izmeren, objavila je Uprava za nuklearnu regulaciju. Očitavanja koja su izvršena bliže rezervoarima iz kojih je curila zagađena voda, dostigla su svoj vrhunac sa 2.200 milisiverta, što je nivo koji bi bio smrtonosan za ljude u roku od samo nekoliko časova.

Ključni elementi plana vlade za zaustavljanje izlivanja vode uključuju bušenje rupa dubokih skoro 30 metara u zemljištu oko reaktora i upumpavanje smrznute vode temperature od minus 40 stepeni. Taj zid zaleđene zemljine kore trebalo bi da spreči da više kontaminirane vode dođe u kontakt sa podzemnim vodama i na taj način završi u Tihom okeanu.

U elektrani će biti preduzeti i novi sistemi prečišćavanja vode kako bi se rešio problem hiljada tona radioaktivne vode koja se tu prikuplja od katastrofe. Do sada ništa nije preduzimano u takvom obimu, tako da postoji zabrinutost da strategija možda neće funkcionisati. „Jednostavno, ne znam da li će to dunkcionisati, ali čini mi se da je vlada da preduzela značajni udeo u bezbednosnoj situaciji u Fukušimi“, kaže Jun Okumura, politički analitičar grupe Evroazija. „Izgleda da TEPCO nije bio sposoban da kontroliše situaciju u elektrani, isto kao što nije bio sposoban da uveri japansku javnost da drži stvari pod kontrolom.“

Neuspeh

S obzirom na takav razvoj događaja, nuklearni stručnjaci tvrde da je trebalo da vlada nešto učini mnogo ranije. „Ovo se desilo pre 30 meseci i TEPCO je uveravao vladu da mogu da reše stvar. Možda su bili previše optimistični ili jednostavno nisu razumeli obim problema“, kaže profesor Tom Snič sa Univerziteta Merilend. „Na žalost, vlada im je poverovala.“

Međunarodna nuklearna zajednica je predložila više rešenja koja bi mogla da pomognu Fukušimi, kaže Snič, ali je do sada bila uglavnom isključena iz primene planova. „Postoje rešenja za probleme u Fukušimi, ali ona su tehnička. Problem je u tome što Tokio ne može da donese političku odluku i da počne da primenjuje ta rešenja“. Prema tvrdnjama naučnika, Japanci su se izjasnili da američke kompanije nemaju odgovarajuću tehnologiju da stave elektranu van pogona, jer su radile na američkim elektranama, u kojima se proizvodi oružje.

Međutim, Snič se ne slaže sa tom tvrdnjom, smatra da je to lažni izgovor, i da Japanci pokušavaju da drže američke i britanske kompanije dalje od raščišćavanja. „Nuklearna fizika je uvek ista, bez obzira na konačnu upotrebu.“

„Nerealne nade“

Nuklearni stručnjaci veruju da Tokio nema drugog izbora, do da donese neke teške odluke i da obavesti japansku javnost i ostatak sveta o tome šta im je činiti. Snič kaže vlada treba da upozori ribare da će zagađena voda biti puštena u okean. Oni takođe moraju da kažu stanovnicima nekih gradova u zoni od 20 kilometara oko elektrane da se više nikada neće vratiti u svoje domove. „Tim ljudima su pružane nerealne nade celih 30 meseci da će stvari biti vraćene na staro, onako kako je bilo 10. marta 2011. godine. To je prosto netačno i neće se dogoditi.“

Osim toga, stručnjaci naglašavaju da treba da se donesu odluke oko toga gde će se uskladištiti 1.533 potrošene šipke goriva i magacini puni hiljada zaštitnih odela, rukavica, respiratora i druge opreme koja je zagađena radijacijom, rekao je Snič. On misli da Japanci ne bi da koriste filtere Areva koji ne rade, ne bi kupili ALPS (opremu za uklanjanje više radionuklida) koja se pokvarila i da ne bi imali hiljade metalnih rezervoara koji su zaključani na neravnom terenu i cure da su od početka preduzeli efektivne korake. „Kada se u životu ljudi suoče sa krizom, prvo moraju da priznaju da imaju problem, „kaže Snič. „Tek nakon toga mogu da zatraže pomoć.“

Autori: Džulijan Rajal / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković