Traži se novi šef evrogrupe | Evropa | DW | 09.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Traži se novi šef evrogrupe

Usred krize evra, 17 ministara finansija zemalja evro-zone opraštaju se od svog umornog predsednika. Ali oko naslednika Žan-Klod Junkera nikako da se slože. Vreme ih pritiska i sada već moraju brzo da se dogovore.

Predsednik zemalja evro-zone Žan-Klod Junker je još krajem juna hteo da „baci peškir“ i napusti ring. Luksemburški premijer je u novembru najavio svoj odlazak izjavivši da mu je posao previše stresan. Nakon gotovo osam godina na čelu sedamnaestočlane grupe zemalja evrozone, Junkeru je očigledno bilo dosta. „Radim četiri sata dnevno za evrogrupu. Radije bih to vreme imao za sebe“, rekao je Junker prošle nedelje po završetku poslednjeg samita Evropske unije.

Italijanski premijer Mario Monti, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland

Italijanski premijer Mario Monti, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland

Junker, koji je postao luksemburški premijer 1995, predsednik je vlade s najdužim stažem u Evropskoj uniji. Pre dvadeset godina, on je pomagao da se ustanovi zajednička evropska valuta. Junker, koji inače često izgleda mrzovoljno, poseduje zapravo sposobnost posredovanja između najvećih i najmanjih evropskih zemalja, baš kao i između bogatih i siromašnih.

Poslednjih godina Junker je dozvolio da ga drugi zvaničnici evrozone uvere da produži svoj mandat kao šef grupe zemalja koje koriste zajedničku evropsku valutu. Prošle nedelje su ga, pošto nisu imali nijednog drugog odgovarajućeg kandidata koji bi mogao da ga zameni, ponovo zamolili da ostane na svom položaju još jednu godinu. Junker je pristao, ali samo na šest meseci.

Njegov uslov bio je da šef luksembruške centralne banke Iv Merš mora da dođe na upražnjeno mesto u izvršnom odboru Evropske centralne banke. Njegov zahtev je odbijen, delom zbog protivljenja Španije, zemlje koja je do tada držala taj položaj. Junker je odgovorio da odbija dalje da radi bez čvrste podrške njegovom prijatelju Meršu.

Luksemburški ultimatum

Junkerov portparol je taj uslov ponovio i u petak (6.7.), i očekuje se da se na sastanku zemalja evrozone danas za to pronađe rešenje.

Volfgang Šojble i Žan-Klod Junker

Volfgang Šojble i Žan-Klod Junker

Luksemburg isto tako gura i Nemca Klausa Reglinga koji bi trebalo da preuzme upravljanje evropskim stalnim fondom za pomoć zemljama pogođenih krizom ESM (European Stability Mechanism). Do sad je Regling upravljao privremenim fondom EFSF (European Financial Stability Facility). Ukoliko se to pitanje ne reši do ponedeljka, Luksemburg najavljuje da će odložiti uvođenje ESM, koji bi trebalo da stupi na snagu krajem jula.

Za funkcionisanje bilo kakvog iole pristojnog kriznog menadžmenta, apsolutno je nužno je da funkcioniše i upravljanje grupom zemalja evrozone, pa je Junker pristao da ostane na čelu do 16. jula. Ali, nakon tog datuma, tvrdi taj 57-godišnji političar kojeg muče i zdravstveni problemi, njegov posao definitivno je završen.

Traži se složeno rešenje

U Evropskoj uniji uobičajeno je da su kadrovski problemi uvek deo nekog šireg problema. Sve zemlje članice žele da na neki način budu uključene i da imaju uticaj. A to komplikuje celu stvar.

Mesecima je odgađana odluka o Junkerovom nasledniku. Nemačka kancelarka Angela Merkel zauzimala se za svog ministra finansija Volfganga Šojblea, ali ga je sad odbio novi francuski predsednik Fransoa Oland.

I nisu samo Francuzi ti koji sumnjaju da Šojble, kao predstavnik zemlje koja daje najviše novca u fond za spasavanje zemalja u krizi, ne bi bio baš najbolji posrednik. Nakon što Španije nije uspela da ponudi odgovarajućeg za ESM, i to mesto ostalo je prazno.

Kompromisno rešenje Jirgen Ligi?

Kompromisno rešenje Jirgen Ligi?



Komešanje u Evropskoj centralnoj banci

Španija pak ne želi odustati od mjesta u izvršnom odboru uticajne Evropske centralne banke (ECB) koje zjapi prazno od marta. Nemačka i Luksemburg tvrde da su, s obzirom na to da je Italijan već na čelu ECB, i da mu je potpredsednik Portugalac, ekonomski problematične zemlje evrozone već sasvim dobro zastupljene.

Pretpostavlja se da bi Luksemburžanin Merš zagovarao stabilnost, a Španija prigovara da su, nakon što je u januaru na čelo Evropske investicijone banke došao Nemac Verner Hojer, dobro zastupljeni i zagovornici politike stabilizacije i štednje. S druge strane, Francuska je ljuta jer je nedavno njenog kandidata za mesto na vrhu Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj izgurao Britanac.

Kompromis na vidiku?

Još nije jasno da li se ova trka kadrovskih interesa do današnjeg sastanka ministara finansija ipak rešila. O tome nema zvaničnih izjava, ni iz Brisela ni iz glavnih gradova zainteresovanih zemalja.

Sve ostaje na spekulacijama. Diplomate Evropske unije spominju kompromisnog kandidata za predsednika zemalja evrozone, estonskog ministra finansija Jirgena Ligija. Ligi, koji dolazi iz male, relativno stabilne zemlje severne Evrope, mogao bi čak da bude prihvatljiv i za Nemce.

Čini se da je dosadašnji nemački favorit Šojble, izgubio podršku. Ukoliko ipak bude izabran, od njega se očekuje da napusti položaj nemačkog ministra finansija. Evrogupa je o tome raspravljala u novembru i predsednik Saveta EU Herman Van Rompej tada je taj položaj nazvao „radnim mestom u Briselu, s punim radnim vremenom“. Šojble se nadao da bi evrogrupu mogao da vodi usput, što je uvredilo Junkera, koji je to doživeo kao umanjivanje svojih zasluga u službi koju je godinama obavljao.

Autori: Bern Rigert / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković