1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Tračak nade

Najnovija istraživanja pokazuju da osobe sa ozbiljnim oštećenjima mozga, za koje se verovalo da nemaju kontakt sa spoljnim svetom, taj kontakt možda ipak imaju.

Rezultati najnovijeg istraživanja upućuju na zaključak da hiljade ljudi sa oštećenjem mozga, za koje se misli da su potpuno nesvesni svega što se zbiva, možda, zapravo, čuju i registruju šta se dešava oko njih, ali ne mogu da reaguju. Ukoliko rezultati budu potvrdjeni novim istraživanjima uslediće korenite promene u pristupu nezi tih pacijenata.

«Naježio sam se kada sam video rezultate istraživanja, jer ukazuju na mogućnost da su ti ljudi tu, da su sve vreme bili tu, a da smo mi prema njima postupali kao da su van svega», izjavio je Džozef Fins, koji se bavi medicinskom etikom.

Medjutim, drugi istraživači upozoravaju da je reč samo o ukazivanju na mogućnost, a ne čvrstim zaključcima i da to ne znači da se može očekivati izlečenje ljudi sa oštećenjem mozga. Istovremeno, oni priznaju da je ovim istraživanjem otvoren prozor u svet koji je medicina do sada zanemarivala.

Profesor neurologije Džejms Bernat kaže da je ta vrsta istraživanja relevantna u slučajevima kao što je bio slučaj Teri Šajvo koja je bila 15 godina u komi da bi nedavno, na zahtev supruga, bila prekinuta veštačka ishrana.

Ta vrsta pacijenata ima ozbilja oštećenja mozga.Neurolozi procenjuju da u SAD ima tri do šest miliona ljudi sa povredama mozga i sto do tristo hiljada medju njima je na minimalnom stupnju svesti, kako se to u medicini zove.To znači da su vezani za posetlju, ne mogu da komuniciraju, ne mogu sami da uzimaju hranu, niti bilo šta da učine za sebe, ali dišu bez pomoći uredjaja.

Ponekad ti pacijenti mogu da reaguju na zahtev da trepnu ili, čak, da posegnu za čašom, ali se nikada ne zna kada će reagovati.

Posmatrajući ponašanje pacijenta vezanog za postelju neurolozi mogu da procene da li je osoba u «stanju minimalne svesti» ili u «stalnom vegetativnom stanju», nesvesna onoga što se zbiva i gotovo bez izgleda da se oporavi.

U najnovijem istraživanju tim neurologa koristio je slike mozga kako bi uporedio moždane aktivnosti dva mladića koja su bila u stanju minimalne svesti sa aktivnostima mozga sedam zdravih muškaraca i žena.Kada je izmerena opšta moždana aktivnost dve grupe značajno su se razlikovale – aktivnost mozga dvojice mladića jedva da je dostizala polovinu aktivnosti zdravih osoba.

Medjutim, istraživači su za svih devet osoba snimili glas nekog od njima bliskih koji im je pričao porodične priče ili ih podsećao na zajedničke doživljaje.Kod obojice mladića sa oštećenjem mozga glas drage osobe pobudio je sličnu moždanu aktivnost kao što je bila aktivnost zdravih ispitanika u toj situaciji.

«Pretpostavljali smo da ćemo kod bolesnika imati minimalan odgovor, ali ništa slično onome što smo registrovali» izjavio je Nikolas Šif, profesor neurologije.

Iako su proučavana samo dva pacijenta, specifičnost i komplikovanost modela isključuje mogućnost da je u pitanju slučajnost, kaže Džoj Hirš sa univerziteta Kolumbija.

Jedan od dvojice pacijenata sa minimalnim stanjem svesti bio je u skeneru dok je njegova sestra pričala o zdravici koju je održao na njenom venčanju i kako su se igrli kao deca.Iako su oči mladića bile zatvorene istraživači su utvrdili aktivnost vizuelnih delova mozga što ukazuje da je mogao da zamišlja ono o čemu je sestra pričala.

«Ne možemo sa sigurnošću da kažemo šta se zbivalo u glavi tog čoveka, ali ako je zamišljao ono o čemu je pričala njegova sestra to ukazuje na povezanost sa emocijama», rekla je Hiršova.

Naučnici su nastavili istraživanja na sedam drugih pacijenata sa oštećenjem mozga i došli do sličnih rezultata. Štaviše, mentalno stanje može da se promeni tokom vremena i kod nekih pacijenata funkcije su se obnovile iako se mislilo da su u vegetativnom stanju.

«Najvažnije je što smo otškrinuli vrata», kaže Hiršova i dodaje da su pacijenti bili više ljudska bića nego što se mislilo i da se zato moraju intenzivno nastaviti istraživanja kako bi se tačnije procenilo u kakvom su stanju i razvile terapeutske tehnike.