1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Totalni horor za građanska prava

Nemačka vlada je kao reakciju na terorističke napade od 11. septembra usvojila antiteroristički zakon. Deset godina nakon njegovog stupanja na snagu, kritike nisu nestale.

Sporni Zakon o borbi protiv terorizma

Sporni Zakon o borbi protiv terorizma

Zakonom o borbi protiv terorizma znatno su proširena ovlašćenja tajnih službi. Tako tajne službe od januara 2002. godine mogu, kada je reč o osumnjičenima za terorističke aktivnosti, da imaju uvid u bankarske transakcije, podatke avionskih kompanija ili telekoma. Određeni podaci mogu da budu sačuvani čak i 15 godina. Ali nemački zakon kojim se reguliše borba protiv terorizma prate brojne kritike.

Tokom debate u Bundestagu u septembru 2011. godine o produženju važenja tog zakona, ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih ocenio je da je sprovođenje zakona bilo uspešno. „Zakon protiv terorizma doprineo je tome da unapred budu otkriveni i sprečeni planirani teroristički napadi“ rekao je Friderih. On je istovremeno rekao da se nadležne vlasti vrlo pažljivo odnose prema pojedinim ovlašćenjima koje su im data tim zakonom. Tako su, prema njegovim rečima, nadležne vlasti 2009. godine avionskim kompanijama, bankama i telekomima prosledile samo 80 zahteva.

Ministar, takođe, ne vidi razloga za ukidanje upozorenja na opasnost od terorizma. „Preteća situacija se od 2001. godine promenila i ide u pravcu toga da mi teroristima više nismo prostor gde se sklanjaju, kao što je do tada bio slučaj, već je Evropa u međuvremenu postala cilj terorističkih napada“ kaže Fridrih.

Nemačka na meti terorista

Nemačka na meti terorista

Teške povrede ličnih prava

Nasuprot tome Jan Korte, iz nemačke stranke Levica, kaže da je 2001. godine, kada je donesen Zakon, bila u pitanju „istorijska situaciji u kojoj se svet našao“. „Nije prihvatljivo da upad u osnovna prava i slobode postane pravilo,“ kaže Korte. On naglašava da tajne službe i dalje imaju uvid u bankarske transakcije, podatke avionskih kompanija i telekoma. „To su teške povrede ličnih prava, prava na zaštitu ličnih podataka, a time u srž demokratske pravne države.“ Prema Korteovim rečima, takvo stanje, iz ugla građanskih prava, predstavlja potpuni horor.

Novi, izmenjeni Zakon stupa na snagu danas (10.1.) i važiće do kraja 2015. godine. Dosadašnji rok od 15 godina za čuvanje ličnih podataka smanjen je na deset godina. Upravo je odredba o dužini čuvanja ličnih podataka godinama na meti kritika u Nemačkoj. Naime, shodno Zakonu, svi telefonski kontakti, i-mejlovi i druge internet veze moraju da budu sačuvani šest meseci bez obzira da li je reč o osobi koja je osumnjičena za terorizam ili nije.

Autori: Arne Lihtenberg / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković