Topljenje leda na Alpima

Zbog promene klime, čuvena bela kapa Kilimandžara, najviše planine Afrike, mogla bi nestati za desetak godina. Ali, ako se nastavi sadašnji trend bez snega i leda mogle bi ostati i Alpe – negde u drugoj polovini veka, tako bar misli profesor Ridiger Glazer sa univerziteta u Frajburgu:

„Glečeri, koji su se već smanjili za 50 – 60 procenata, u nekim slučajevima čak za devedeset, sigurno će nestati.Tada ćemo umesto belih vrhova leti gledati prljavo plave Alpe“, prognozira profesor.

Već sada promena klime ostavlja tragove u Alpima. Sve češći su odroni stena, lavine kamenja i mulja, jer nestaje takozvani permafrost – nema više trajno zamrznutog donjeg sloja zemlje koji drži padine na visinama. Poplave u dolinama nisu više, kao ranije, krajem leta, već na njegovom početku. Profesor Glazer kaže:

„Dugoročno, kada se glečeri još otope, Alpi više neće imati ulogu vodene brane za doline“.

I ljubitelji zimskih sportova moraće da menjaju navike. Sada se smatra da je siguran sneg na visinama od hiljadu 300 metara, sredinom veka granica će se popeti za 300 metara, krajem mogla bi dostići dve hiljade metara.Tako će i ljubitelji zimskih sportova i domaćini morati da menjaju pristup i Mihael Pretel iz organizacije za zaštitu prirode kaže:

„Ima pozitivnih primera upravo u bavarskim Alpima.Tamo kažu: gosti ne dolaze samo zbog snega, nego zbog lepe prirode i organizuju šetnje, bakljade, vožnje kočijama“.

Onima koji misle da je spas u vodenim topovima stručnjaci poručuju da je to pogrešan pristup.Pretel kaže:

„To samo ubrzava klimatske promene. Troše se ogromne količine energije i vode.Te mašine rade nonstop kada je dovoljno hladno. Pogodjene su i divlje životinje. Sve u svemu, to je pogubno po klimu“, smatra Pretel. Istovremeno, ima i preporuku šta činiti:

„Šetanje doživljava pravi bum, to više nije samo sport za stariju gospodu, nego je sve više pristalica medju mladima.To je najbolji i najčistiji vid planinskog turizma“, kaže Mihael Pretel.