Topi se bankarski ledeni breg?

Nekoliko dana je prošlo od hapšenja čelnih ljudi Agencije za bankarstvo RS i Investiciono-razvojne banke (IRB) ovog entiteta, koje Tužilaštvo BiH tereti da su oštetili Bobar banku i bankarski sektor u RS za višemilionski iznos. Među uhapšenima je bila i Slavica Injac, direktorka Agencije za bankarstvo ali i Snježana Vujinić, koja je na čelu IRB-a. Osumnjičeni su pušteni da se brane sa slobode a mnogi veruju da se radi o početku procesa u kojem će konačno početi da se odmotava klupko višegodišnjeg kriminala i korupcije.

„Tužilaštvo BiH je zaista studiozno radilo više meseci na ovom slučaju. Sudski veštak koji radi na slučaju Bobar banke napravio je izveštaj od nekoliko stotina stranica. Prema mojim informacijama već prvih desetak stranica tog izveštaja dovoljno je da neko dobije višegodišnju robiju“, kaže za DW urednik portala Capital Siniša Vukelić. On ne vidi problem što su osumnjičeni pušteni da se brane sa slobode s obzirom da su u ovom slučaju materijalni dokazi, odnosno praćenje traga novca, mnogo važniji od svedočenja, na koja bi se eventualno moglo uticati sa slobode.

Dodikove kritike

Bez obzira na sve dokaze i malverzacije koje se povezuju sa propašću Bobar banke, Banke Srpske, afere sa Pavlović bankom, vlast u RS tvrdi da se radi o smišljenom udaru na entitetske institucije, pod dirigentskom palicom predstavnika srpske opozicije u institucijama BiH. Predsednik RS Milorad Dodik čak je osudio hapšenja koja, kaže, manifestuju silu i političku obojenost. „Ovo je delo pojedinih medija iz Republike Srpske i opozicionih političara koji neretko, zloupotrebljavajući institucije, pokušavaju da se obračunavaju sa RS“, kaže Dodik. Za sve Dodik najviše krivi direktora Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), inače člana Srpske demokratske stranke (SDS) koja u RS čini opoziciju Dodiku.

Prozvani predstavnici RS u zajedničkim institucijama BiH demantuju ovakve tvrdnje navodeći da se vlast u RS poslednjih godina bavila svojim interesima, odnosno da je novac od prodaje Telekoma provlačila kroz Bobar banku i Banku Srpske kako bi zadovoljila lične interese. Direktna šteta je po navodu Tužilaštva 123 miliona konvertabilnih maraka, a indirektna je, kako kaže Aleksandra Pandurević (SDS), još i mnogo veća: „O kolikom iznosu je reč i šta se sve za njega moglo uraditi govori sledeći podatak. EU je u obnovu čitave BiH nakon poplava uložila 85 miliona maraka i za tih 85 miliona su obnovljene kuće za više od 16.240 osoba, obnovljeno je i opremljeno 156 škola, 12 obdaništa, šest zdravstvenih ustanova, četiri centra za socijalni rad, tri opštinske zgrade, 114 puteva i mostova…“, istakla je Aleksandra Pandurević.

I dok vlast u Banjaluci tvrdi da je ovim hapšenjem nanesena šteta „krhkom bankarskom sektoru“ a da za to nije bilo osnova, ekonomisti su stava da male banke u ovom trenutku ne mogu uticati na celokupni bankarski sistem u BiH. Ono što je dobro, smatra profesor ekonomije Aleksa Milojević, jeste što se klupko odmotava i što bi konačno neko mogao da odgovara za višegodišnje afere: „Bobar banka može otvoriti Pandorinu kutiju i pokrenuti sve afere koje su uništile kompletan privredni ambijent u poslednjih nekoliko godina“, kaže Milojević.

Proširenje optužnice?

U javnosti je široko rasprostranjen stav da Tužilaštvo BiH ne bi rizikovalo podizanjem ovako krupnih optužnica da iza svega ne stoje jaki dokazi. Međutim novinar Siniša Vukelić kaže da je u BiH sve moguće pa i propast ove istrage, što ne bi bilo prvi put. „Videćemo, mislim da će protiv Slavice Injac biti proširena ili podignuta nova optužnica, u vezi sa nečinjenjem Agencije za bankarstvo u slučaju Banke Srpske, koja je takođe pod lupom Tužilaštva i njegove višemesečne istrage u vezi sa kriminalom u fabrici glinice Birač, gde je Banka Srpske služila kao sredstvo preko kojeg su se odlivale stotine miliona maraka iz BiH“, zaključuje Vukelić.

Investiciono razvojna banka godinama je, u nekim slučajevima i bez garancija, davala veoma visoke kredite i preko Bobar banke koji se do danas ne vraćaju. Zašto, niko ne zna. U Vladi u Banjaluci tvrde da su „opredeljeni da utvrde kome su davani krediti i ko ih nije vraćao“, te da su neutemeljene optužbe opozicije da vlast ne želi da procesuira odgovorne. Poznavaoci prilika kažu da Tužilaštvo konačno ima priliku da sastavi neoborivu optužnicu. To jest, ukoliko u međuvremenu ne bude nekih političkih dogovora kojima su u prošlosti obarane neke od najvećih afera u BiH.