1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Tito je voleo Jugoslaviju"

U Opatiji i Beogradu ove sedmice održana su dva skupa naučnika iz Srbije, BiH i Hrvatske na temu „Suočavanje s prošlošću, potraga za budućnošću“. Na jedan drugačiji način se govorilo o istoriji Jugoslavije.

Jandrić: Tito je voleo samo Jugoslaviju.

Jandrić: "Tito je voleo samo Jugoslaviju".

Cilj ovog projekta jeste da se sa naučnog, a ne kvazi naučnog ili mitološkog, aspekta ponude različita ili možda i zajednička viđenja nedavne istorije bivših jugoslovenskih prostora, sa svim njihovim kontroverzama.

Naučnici su tako raspravljali o nacionalnim identitetima, o proizvodnji mitova, o Titu i nacionalnom pitanju, o ljudskim gubicima i žrtvama u ratovima.

Direktor Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR) iz Novog Sada Darko Gavrilović rekao je da istorijski mitovi u regionu moraju da se razbiju, kako bi nove generacije mogle da imaju srećniju budućnost.

„Ideologije su te koje kreiraju mitove. Njima je cilj da dobiju potpunu vlast nad masama, da drže i instruiraju mase o mitu o neprijatelju. Tako su ideologije i postupale: uvek su nastojale da stvore neprijatelje.“

Hrvatski istoričar Berislav Jandrić proučavao je odnos Josipa Broza Tita prema nacionalnom pitanju: „Tito nije imao sluha za rešenje nacionalnih pitanja. On je voleo Jugoslaviju.“

Adnan Jahić iz Bosne i Hercegovine ocenio je da je takav pristup umnogome doprineo razbuktavanju nacionalističkih strasti: „To je svakako na neki način uticalo na te uzavrele strasti, na hegemonističke projekte, koji su rezultirali ratovima devedesetih.“


Zbog toga, smatra Jahić, ni identitet Bosne i Hercegovine za neke ni danas nije jasno definisan: „Ali pitanje identiteta u smislu bosanskohercegovačke zemlje i BiH kao državno-pravnog realiteta i kao nečega što ima svoju tradiciju, ostalo je sporno. Barem za neke...”

Ideologije stoje i u udžbenicima

Naučnici su se do sada složili u jednom: Svaki narod treba da se pomiri sa sopstvenom prošlošću i sa sopstvenom istorijom, kako bi se stalo na put „nakaradnim i naopakim“ tumačenjima istorije, od kojih su mnoga, nažalost, završila i u srednjoškolskim i fakultetskim udžbenicima.

A da to teško ide, pokazuju i reči beogradskog istoričara Ljubodraga Dimića koji je ocenio da su albanska i srpska istoriografija „autistične“ jedne prema drugoj i da se istoričari sa jedne i sa druge strane ne konsultuju između sebe, što, po njemu, nije i neće doneti ništa dobro.

Istoričari, pravnici, sociolozi i politikolozi iz regiona nastaviće da pokušavaju da rasvetle čvor jugoslovenskih kontroverzi, u okviru projekta čiji je nosilac, pored CHDR-a, Institut za istorijsku pravdu i pomirenje iz Haga.

autor: Dinko Gruhonjić

odg. urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 18.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JjIg
  • Datum 18.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JjIg