1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Tihi SMS otkriva gde se nalazite

Ministarstva pravde i unutrašnjih poslova ne vide potrebu da intervenišu zbog upotrebe „tihog SMS-a“ u lociranju osumnjičenih, piše Zidojče cajtung. O tome odlučuju sudovi, rekla je portparolka Ministarstva pravde.

default

SMS je stigao ali ga ne vidite

Ona je opovrgla tvrdnje lista TAZ da pomenuta lica ne znaju ništa o tom lociranju i dodala da se dotičnima informacije o tome dostavljaju naknadno. „Tihi SMS“ se šalje na mobilni telefon osumnjičenog. Poruka se ne vidi, ali mobilni telefon stupa u vezu sa najbližom baznom stanicom. To registruje odgovarajući provajder, tako da istražitelji u slučajevima teških krivičnih dela mogu da zatraže te podatke i lociraju mobilini telefon. U decembru je na pismeni zahtev poslanika Levičarske stranke Andreja Hunka obelodanjeno da se ova metoda koristi veoma često. Služba državne bezbednosti, policija i granična policija su 2010. godine poslale više od 440.000 takvih SMS-poruka. Savezna policija i vojska su takođe u stanju da koriste taj postupak, ali o tome nema statistika.

Kada je telefon uključen, ali se ne koristi, on samo jednom do dvaput dnevno prijavljuje svoju lokaciju, ali neprecizno, jer ona obuhvata oko desetak baznih stanica na području koje se proteže na više kvadratnih kilometara. I te podatke – od 2008. – policija sme da traži od provajdera mobilne telefonije. Ali, lociranje putem SMS-a je bitno preciznije i odvija se uživo. Pravna osnova je ipak nejasna. U krivičnom zakoniku ova metoda nije eksplicitno regulisana. Konstance Kurc iz Haos kompjuter kluba kaže da je mobilni telefon postao lokator i da to mora da se zakonski ograniči. Poslanik Andrej Hunko traži javnu debatu o tome. On ne traži da se upotreba tihog SMS-a zabrani, ali želi da javnost o tome bude informisana.

SMS

Isti list piše o uredima za izdavanje viza u nemačkim ambasadama. Ti uredi „su preopterećeni, jer je smanjen personal, a eksterne firme za uslužne delatnosti koje se angažuju kao pripomoć ne donose bitno rasterećenje“. I do tog saznanja se došlo na osnovu poslaničkog pitanja upućenog vladi – postavila ga je poslanica Sevim Dagdelen. Ona kaže da je „licemerno govoriti o viznim olakšicama, a s druge strane smanjivati broj zaposlenih u konzulatima, te da nemačka vlada zna da to znači da se zahtevi za vize duže obrađuju, da su službenici preopterećeni i da je sama provera zahteva – loša. Ministarstvo spoljnih poslova ne vidi nikakav problem u smanjenom broju službenika. Ono prenosi da je glavni razlog za to smanjenje ukidanje viza za više država“, ali do smanjenja je došlo delom na kontinentima i područjima gde vize nisu ukinute.

Ministarstvo spoljnih poslova podseća i da odeljenja za vize sve više poslova prenose na lokalne firme koje su zadužene za zakazivanje termina, sakupljanje dokumenata, slanje pasoša. To je „osetno rasteretilo odeljenja za izdavanje viza i istovremeno poboljšalo usluge“, prenosi Ministarstvo. Ali, interna elektronska pošta Ministarstva u koju je imao uvid Zidojče cajtung pokazuje da je rasterećenje skromnog obima. Tako šefica nemačkog odeljenja za vize u Kijevu u jednom poverljivom elektronskom pismu kaže da je i pored saradnje sa jednom lokalnom firmom obim posla i dalje ogroman i da ne vidi bitnu razliku u odnosu na raniji period“.

Pripredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon