Tihić „ispravlja Silajdžićeve propuste“

Uvek je dobro razgovarati, posebno u svetlu novih regionalnih stremljenja, kaže, pored ostalih, i profesor na sarajevskom Filozofskom fakultetu Enver Kazaz. On ističe da je Tihićeva poseta Beogradu u funkciji politike dobrosusedskih odnosa.

„Prava je šteta što neko od članova Predsedništva Bosne i Hercegovine, recimo Željko Komšić ili Haris Silajdžić nisu ranije otvorili složena pitanja između Srbije i Bosne i Hercegovine. Takođe je šteta što Silajdžić i Komšić, kao članovi državnog Predsedništva, sve vreme zapravo guraju Beograd u ruke Banjaluci“, kaže Kazaz.

Politika normalizacije odnosa ima svoju cenu

Kazaz ocenjuje da je Tihićev potez „delovanje iz pozadine“, odnosno svojevrsno ispravljanje propusta koje je učinilo Predsedništvo Bosne i Hercegovine sa Harisom Silajdžićem i Željkom Komšićem na čelu. Profesor Kazaz, međutim, upozorava da svaka politika normalizacije odnosa u tom delu Evrope ima i svoju cenu.

„Što se tiče odeka u Bosni i Hercegovini, treba reći da je Bosna i Hercegovina još uvek u 'predpotopskom nacionalizmu', da je svaki pokušaj liberalizacije te politike vrlo težak i mučan i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić plaća cenu stvaranja jedne mirnodopske politike na ovim prostorima“, ističe Kazaz.

Kukić: „Silajdžićeve 'žaoke' štetne za BiH“

Profesor na Univerzitetu u Mostaru Slavo Kukić svestan je da će ova poseta u BiH naići i na osude. On ukazuje na to da u Sarajevu mnogi ne odobravaju politiku lidera SDA, dok u Banjaluci štite ekskluzivitet odnosa sa Srbijom.

„Mislim da ovakve posete doprinose i opadanju unutrašnjih tenzija u BiH, dok će istovremeno sazrevati svest o potrebi organizovanja takvih poseta na državnom nivou“, kaže Kukić.

„Kada bi u sledećih nekoliko meseci Haris Silajdžić istupao kao na sesiji Igmanske inicijative, dakle bez žaoka i prozivanja drugih, onda bi se stvorile pretpostavke da i BiH ravnopravno sa Srbijom i Hrvatskom doprinese razvoju dobrosusedskih odnosa. Sve dok on skupove koristi zbog domaćih potreba, da bi dobio biračko telo, ceh će plaćati BiH kao država, jer on tamo nije Haris Silajdžić nego prvi čovek Predsedništva BiH“, ističe Kukić.

Lakše sa Srbijom, nego unutar BiH

Politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić ne veruje da će se do opštih izbora steći uslovi za posetu državnog vrha BiH Srbiji. „Postoje velike podele, ne samo po etničkom i entitetskom principu. Brojni su animoziteti i sukobi i unutar pojedinih etničkih korpusa, tako da je očigledno da je, zbog nekih različitih koncepata i pogleda, lakše sastati se sa državnicima susednih država nego sa političarima unutar BiH“, kaže Topićeva.

Zato će se, prema tvrdnjama analitičara, odnosi između BiH i Srbije graditi na parcijalnim osnovama, sve do normalizacije političkih prilika u BiH.

U delegaciji koju predvodi Tihić su, između ostalih, državni ministar bezbednosti Sadik Ahmetović i federalni premijer Mustafa Mujezinović. Iako je rekao da SDA ne može da zameni ulogu Predsedništva ili Veća ministara, Tihić je najavio da će sa Borisom Tadićem razgovarati o svim pitanjima važnim za odnose Bosne i Hercegovine i Srbije.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo

Odgovorni urednik: Ivan Đerković