Test inteligencije za migrante!?
12. jul 2010.
U Sjedinjenim Američkim Državama 55 odsto migranata je visoko kvalifikovano, kaže Gunar Hajnzon, sociolog iz Bremena, u Australiji ih je 85 odsto, a u Kanadi čak 99 odsto. U Nemačkoj udeo visokokvalifikovanih u populaciji migranata iznosi samo pet do deset procenata.
Dvojica političara stranaka Unije zato su predložila da se odrede kriterijumi za migrante koji bi odista bili od koristi za državu: reč je o dobroj stručnoj spremi, stručnoj kvalifikaciji i nivou inteligencije - koji bi se proverio pomoću testa inteligencije. Ovo poslednje je izazvalo zgražanje. I savezna vlada nije prihvatila ovaj predlog.
„Odbijamo zahtev da migranti polažu test inteligencije“, kaže portparol vlade Kristof Štegmans i dodaje: „Upravo se ovaj zahtev ne odlikuje posebnom inteligencijom. Nema sumnje da je reč o diskriminaciji kada se za migrante paušalno tvrdi da su glupi. Osim toga, ovaj zahtev samo podstiče predrasude.“
Birokratske prepreke velike
Slično reaguje i Barbara Jon, bivša opunomoćenica Berlinskog senata i predsednica Paritetnog dobrovoljnog udruženja. „Tačno je da bi Nemačka trebalo da prima veći broj visokokvalifikovanih migranata“, kaže Barbara Jon. „Za te imigrante vrata su otvorena - to je predviđeno i novim zakonom o useljavanju. Ko dolazi u Nemačku, mora da zarađuje najmanje 70.000 evra, što je nemoguće sa osnovnom školom. Ili se pak otvori firma sa najmanje 10 zaposlenih i uplati milion evra. Dakle, imamo oko 900 do 1000 ljudi koji na taj način dolaze u Nemačku, a to je smešno za svetskog prvaka u izvozu - potrebno nam je mnogo više - na hiljade…“
Prema oceni Barbare Jon uslovi za doseljavanje su strogi, birokratske prepreke prevelike i životni partner migranta ne dobija automatski dozvolu za rad. „Mi više nismo ti koji biraju migrante, nego oni biraju zemlju u koju odlaze. A Nemačka, trenutno, nije njihov omiljeni cilj“, kaže Barbara Jon.
Situacija bi mogla da se popravi kada bi u Nemačkoj bile automatski priznate strane diplome i nemačka vlada upravo na tome radi.
Autori: Arnd Rikman / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković