1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Terorizam promenio i Nemačku

Do sada je Nemačka ostala pošteđena terorističkih napada. Neki su osujećeni još tokom pripreme. Ipak, teroristi iz Al Kaide su uticali da Nemačka izgleda drugačije – 10 godina posle 11. septembra.

Neposredno uoči godišnjice berlinska policija uhapsila dvojicu potencijalnih terorista

Neposredno uoči godišnjice berlinska policija uhapsila dvojicu potencijalnih terorista

Berlin, 12. septembra 2001. I nemački parlament je u šoku. Kancelar Gerhard Šreder pokušava da pronađe prigodne reči: „Jučerašnji 11. septembar biće zapisan kao crni dan u istoriji svih nas. I danas smo u neverici zbog terorističkog napada bez presedana, koji je udario u temelje na kojima počiva naš svet.“

Taj temelj je sloboda. Nemačka je jasno stala na stranu Amerike. Šreder je bio jedan od prvih državnika koji se izjasnio. On će kasnije osuditi rat u Iraku, ali sada njegova vlada, zajedno sa Vašingtonom, kreće u rat protiv Al Kaide i njenih avganistanskih jataka. Sloboda Nemačke treba da se brani i na Hindukušu.

Kancelar Šreder i predsednik SAD Buš

Kancelar Šreder i predsednik SAD Buš

Tako je i Nemačka ušla u vidokrug islamističkih terorista. Pretnje, pokušaji napada – dve decenije posle radikalnih levičara iz RAF-a, Nemačkom ponovo vlada strah od terora. Najpoznatiji stručnjaci sada govore o novoj dimenziji, jedan od njih je i prof. Borvin Bandelou, predsednik Društva za istraživanje straha:

„Jedanaestog septembra 2001. svet je bio potresen u korenu, barem zapadni svet. Iznenada smo se osećali nesigurno, nakon dugo vremena u kojima smo imali relativnu sigurnost. I do danas nas drži taj strah od mogućih napada, iako je strah i ranije u nekoj meri postojao.“

Religijska udruženja na udaru

Ekstremisti granaju svoju mrežu, pretnje se koriste kao političko sredstvo. Odbrana od terora postaje najvažniji zadatak četvorice ministara unutrašnjih poslova u deceniji posle napada. Prvi od njih, Oto Šili, reagovao je brzo i oštro: „Treba stati na put udruženjima koja koriste religiju kao kamuflažu za sasvim drugačije akcije.“

Sada i religijska udruženja mogu biti zabranjena – to je samo delić ekspresno donetih antiterorističkih mera. U pitanju je deset zakonskih novina načinjenih u samo nekoliko nedelja. Nemačka je nadogradila svoj bezbednosni sistem. Sa tom praksom nastavio je i Šilijev naslednik, Volfgang Šojble četiri godine kasnije: „Stanje je nepromenjeno ozbiljno. Pod pretnjom smo snaga koje pripremaju napade na nas, ali srećom ima snaga koje daju sve od sebe da do napada ne dođe. […] Pod određenim uslovima moramo da ograničavamo i osnovna građanska i ljudska prava.“

Ravnoteža između bezbednosti i sloboda građana drugačije je definisana. Da li to pravna država postaje Levijatan koji nadgleda svoje građane? To plaši kritičare. Pisac Ilija Trojanov govori o napadu na slobodu:

Sprečen pokušaj napada na železničku stanicu, jul 2006.

Sprečen pokušaj napada na železničku stanicu u Kelnu, jul 2006.

„U celoj Evropskoj uniji, u celom takozvanom zapadnom svetu, dešava se rušenje građanskih sloboda, ljudskih prava. Bezbednost postaje glomaznija, pri čemu nije baš najjasnije šta se pod bezbednošću podrazumeva. Ljudi se osećaju sigurnijim zbog stvari koje ih uopšte ne čine sigurnijim. Kamere, na primer, ne sprečavaju zločine.“

Ugrožena privatnost građana

Neke mere su zaista kontroverzne. Recimo dopuštenje da se pristupi i privatnim podacima, a ne samo policijskim. Preko 19.000 ljudi je, posle 11. septembra na taj način smešteno na listu sumnjivih. Među njima nije bio ni jedan jedini terorista. 2006. je Ustavni sud ograničio pravo države da pretresa privatne podatke građana.

Pred najvišim sudijama pojavilo se i pitanje čuvanja podataka. Postavljen je novi rekord sa 35.000 oštećenih. Ministar unutrašnjih poslova Šojble imao je sijaset ideja da spremi državu za rat sa terorom: od njuškanja i prismotre na internetu do obaranja kidnapovanih aviona od strane Bundesvera.

Potpuna bezbednost je nemoguća. Uprkos tome, i treći ministar je tražio nove tehničke mogućnosti. U vidu skenera za celo telo na aerodromima. Tokom test-faze, ovaj skener je pravio previše grešaka. Da li je onda naprava trebalo samo da umiri građane?

„Mere bezbednosti koje vidimo svuda oko nas, pa i na aerodromima, ne služe samo da umiruju, nego nas čine svesnim u kakvoj se opasnosti nalazimo. Mislim da su ljudi, koji mnogo lete, već naviknuti“, ocenjuje predsednik Društva za istraživanje straha Borvin Bandelou.

Koliko ima potencijalnih terorista?

Bivši ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer u skeneru na aerodoromu

Bivši ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer u skeneru na aerodoromu

Koliku bojazan treba da osećaju Nemci? Aktuelni ministar Fridrih upozorio je na opasnost baš protekle sedmice. Zvanično se govori o 220 radikalnih islamista u Nemačkoj, ali Fridrih u intervjuu novinama pominje 1.000 potencijalnih terorista i traži nove tehničke mogućnosti.

„Nadležni ovde imaju više nego dovoljno instrumenata da se bore sa pretnjama. Drugo, ne sme se stalno preuveličavati opasnost. Od kada se bavim ovom temom, svakog dana u novinama čitam špekulacije koje od mrava prave slona“, kaže pisac Ilija Trojanov.

Do sada je Nemačka ostala pošteđena terorističkih napada. Neki su osujećeni još tokom pripreme. Ipak, teroristi iz Al Kaide su uticali da Nemačka izgleda drugačije – 10 godina posle 11. septembra.

Autori: Majk Mojzer / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM