Teroristi ne mogu da sruše vlast u Bagdadu

Terorističke grupe u Iraku su se pritajile tokom osmogodišnje misije američke vojske, ali su sada ponovo aktivne. Prevashodno je pogođen zapad zemlje, Faludža je od vikenda pod kontrolom pobunjenika koji drže i delove Ramadija. Stručnjaci veruju da je u pitanju prelivanje sukoba iz Sirije i da se većina krvavih dešavanja može pripisati „ratu konfesija“ – borbi sunita i šiita za prevlast u nekoliko država. Ali nije baš tako jednostavno, tvrdi u intervjuu za Dojče vele Gido Štajnberg, ugledni nemački stručnjak za Bliski istok iz fondacije Nauka i politika.

DW: Koje grupe stoje iza novog talasa nasilja u Iraku?

Gido Štajnberg: Povod za nemire u Ramadiju i Faludži je pokušaj šiitski dominantne vlade da uhapsi sunitskog poslanika Ahmeda al Avanija. Zbog toga su izbili protesti i sukobi. Profitirala je na kraju Al Kaida koja je poslala svoje borce u ova dva grada. U tom trenutku su i mnogi suniti pokušali da se ograde od Al Kaide. Situacija je kompleksna i ne može se objasniti stereotipom da se šiiti bore protiv sunita. Mislim da sukob konfesija ne treba prenaglašavati. Konflikt je pre svega politička borba premijera Nurija al Malikija i opozicije u kojoj su suniti, ali i sekularne snage sa zapada Iraka. I onda još imamo ojačanu Al Kaidu koju je pogrešno izjednačavati sa sunitskom opozicijom.

Kako je iračko krilo Al Kaide u samo nekoliko dana osvojilo dva važna grada?

Pripadnici Al Kaide u Iraku sada koriste činjenicu da uvek mogu bezbedno da se povuku u Siriju. Izveštaji o osvajanju iračkih gradova dakle potvrđuju da je ova teroristička organizacija ojačala u Iraku, ali i u Siriji. Njima je uspelo da u gradskoj borbi pobede iračke trupe.

Konflikti u ove dve zemlje su tesno povezani, posebno što se irački vojnici bore na strani sirijskog predsednika Asada, a ekstremisti se pridružuju pobunjenicima. Kakve su posledice?

Ako se nešto ne promeni, u obe zemlje će nastati prostor u kojem će džihadističke grupe slobodno delovati. Ni iračka ni sirijska država u ovim oblastima ne mogu da stvore efikasnu i održivu kontrolu. Već danas su severozapad Iraka i severoistok Sirije praktično jedinstvena oblast na kojoj deluje iračka Al Kaida. Prisustvujemo laganoj, ali sigurnoj destabilizaciji Iraka. Nivo nasilja jednak je onom iz 2008. kada se govorilo o građanskom ratu. Sa druge strane, imamo centralnu vlast koja raspolaže enormnim svotama novca od izvoza nafte. Time Malikijeva vlada može da plati snage bezbednosti. Zato ne vidim realnu šansu da neke grupe potresu vlast u Iraku.

Mislite da je ovo samo prolazni konflikt?

Ne, verovatnije je će trenutno stanje – ograničene borbe dok je vlast u suštini stabilna – potrajati duže vreme, najmanje dok se građanski rat u Siriji ne završi.

Premijer Maliki je uprkos svim problemima već drugi mandat na vlasti. Koliki je njegov uticaj?

Maliki je trenutno najjača ličnost u zemlji i tako će sigurno biti do izbora. Njegova moć je tolika jer raspolaže vojskom, policijom i tajnim službama. Veruje se da u te tri grane bezbednosnog aparata ima čak 900.000 ljudi. Mislim da će, uprkos trenutnoj situaciji, Maliki dobiti još jedan mandat. To zavisi pre svega od toga da li će privući svoje bivše kurdske i šiitske saveznike. Svakako je nešto oslabljen jačanjem Al Kaide jer se pokazuje da u pojedinim sunitskim gradovima, kao u ovima koji su zauzeti, ne može da obezbedi mir.

Kakvu ulogu igraju Sjedinjene Države?

Američki uticaj još postoji, ali je opao od povlačenja trupa 2011. godine. SAD opremaju iračku vojsku oružjem i – što je možda još važnije – informacijama koje pomažu u borbi protiv Al Kaide. Ali Amerika očigledno nema nikakav uticaj na osnovni problem Iraka – sukob Malikija sa manjinama.

Da li Iran i Saudijska Arabija kao dve najveće regionalne sile imaju uticaj?

Iran je najvažniji spoljnopolitički savetnik Malikijeve vlade, nije preterano reći da je Teheran zauzeo mesto Vašingtona u Iraku. Svakako nisu okupatori, ali jesu patroni koji u Iraku imaju svoju klijentelu. Nasuprot tome, Saudijska Arabija ne igra skoro nikakvu ulogu – preslaba je za to. Ne verujem da će narednih godina biti važan faktor u Iraku.

Intervju: Nahima el Musaui / nr
Odg. uerdnik: Jakov Leon