Tereza Mej ipak formira vladu

Liderka Torijevaca i aktuelna premijerka Velike Britanije Tereza Mej zatražila je od kraljice dozvolu za sastavljanje nove vlade, nakon dogovora sa Demokratskom unionističkom partijom Severne Irske: „Naše dve partije imale su snažne veze tokom mnogih godina. To mi daje samopouzdanje da verujem da ćemo nastaviti da radimo zajedno u interesu celog Ujedinjenog Kraljevstva“, rekla je Mejova ispred Dauning strita 10.

Torijevci Tereze Mej mogli bi imati 318 mandata u domu parlamenta koji broji 650 stolica. Još se čekaju rezultati iz jednog izbornog okruga, ali je već sada jasno da torijevci ne mogu dostići apsolutnu većinu od 326 stolica. U procentima, koji su u Britaniji od drugorazrednog značaja, konzervativci su na 42,5 naspram odličnih 40 koje su dobili laburisti. Izlaznost je sa 69 odsto ogromna za britanske uslove – najveća u poslednje dve decenije.

Trenutno rezultati izgledaju ovako:

Konzervativci – 318 mandata
Laburisti – 261
Škotska nacionalna partija – 35
Liberalne demokrate – 12
Demokratska partija unionista (S. Irska) – 10
Šin Fejn (S. Irska) – 7
Plajd Kemri (Velška partija) – 4
Zeleni – 1
Nezavisni (severnoirska poslanica Silvija Hermon) – 1

Ako se i ne može nedvosmisleno reći ko je pobednik izbora, naslovne strane britanskih listova ne ostavljaju prostora za sumnju ko je gubitnik: „Tereza na konopcima pošto joj se kockanje vratilo kao bumerang“, naslovljava Dejli mejl koristeći bokserski rečnik. „Haos manjinske vlade“, predviđa tabloid San koji je koliko juče posprdnom slikom pozvao čitaoce da nikako ne glasaju za laburiste Džeremija Korbina kojeg je nazvao „marksističkim komunistom“. „Korbin zapanjio torijevce“, piše u uglednom Gardijanu.

„Pucanj u glavu“

Bilo je blisko logici da će utučeni torijevci najpre potražiti podršku severnoirskih unionista. Prema izvorima iz te partije, dogovor je već napravljen te će vladajuća većina biti izrazito tanka, sa svega dva mandata više od potrebnih 326. Ta najjača stranka Severne Irske se zalagala za Bregzit uz najbolji mogući dogovor sa EU, ali je u socijalnim pitanjima daleko šire ruke od konzervativaca. Liberalne demokrate, koje su do 2015. bile u vlasti sa torijevcima, kategorički su isključile mogućnost nove koalicije. Druge kombinacije su maltene nezamislive.

„Nismo pucali sebi u koleno. Pucali smo u glavu“, rekao je konzervativni poslanik Najdžel Evans za BBC. Tu se misli na prilično svojeglavu odluku premijerke Tereze Mej da raspiše vanredne izbore u trenutku kada je njena stranka imala apsolutnu većinu. Izgovarajući se potrebom da dobije jak mandat za predstojeće pregovore o Bregzitu ona je zapravo, kako se smatra, htela da iskoristi momenat u kojem se njenim torijevcima smešila još ubedljivija pobeda na izborima.

No stvari su se drastično promenile i kampanja nije išla onuda kuda je premijerka htela. Umesto da se priča o Bregzitu – teren na kojem je jača od lidera laburista Džeremija Korbina – skrenulo je na ideju socijalne države, a zatim i na borbu protiv terorizma. U obe teme je Tereza Mej imala izrazito loše karte.

Šta će premijerka reći?

Analitičari kao najnesrećniju tumače stavku izbornog programa konzervativaca prema kojoj stariji ljudi treba da izdvoje više novca za svoju negu pa čak da je plate i posthumno – tako što će njihova nekretnina posle smrti biti iskorišćena za plaćanje medicinske nege. To je levičar Korbin spremno dočekao optužujući torijevce da uvode „porez na smrt“. U pitanjima bezbednosti je Mejovu sustigao period u kojem je bila ministarka unutrašnjih poslova i sprovela značajne uštede u policiji, pre svega na ljudstvu.

Džeremi Korbin je pozvao premijerku Mej da podnese ostavku i napravi mesta za laburističu vladu – koja, dodajmo, nije realna opcija. Korbin je rekao da je premijerka izgubila mandate, glasove, podršku i poverenje. „To je više nego dovoljno da ode i napravi mesta za vlast koja će zaista zastupati sve ljude ove zemlje.“

Množe se glasovi i iz redova torijevaca koji od Tereze Mej traže da „razmisli“ o budućnosti na čelu partije i vlade. Malo je verovatno da će Mejova dići ruke. Prema navodima više izvora, ona će već danas otići kraljici da traži mandat jer već ima obezbeđenu većinu. Ukoliko ipak ode sa čela vlade, Tereza Mej bi bila osoba sa najkraćim mandatom u Dauning stritu još od 1922. godine (na grafici godina stupanja na vlast i desno broj dana na funkciji premijera).

Nema zluradosti u Briselu

Najdžel Faraž je u izjavi za BBC rekao da se sada pribojava novog referenduma o Bregzitu. Bivši lider UKIP-a, stranke koja je na jučerašnjim izborima ostala praznih ruku, nazvao je raspisivanje izbora velikom greškom. Njegov strah od novog referenduma za sada su kao partijski program primenile jedino Liberalne demokrate – oni traže da se nakon pregovora sa EU još jednom pitaju birači da li žele istupanje iz Unije pod tim uslovima ili pak ostanak u EU.

„Nećemo ništa poklanjati Britaniji“, izjavio je u petak ujutru evropski komesar za budžetska pitanja Ginter Etinger. Nemački demohrišćanin je u razgovoru za Dojčlandfunk naveo da u Briselu nema zluradosti zbog izborne katastrofe torijevaca jer je i evropskoj strani u interesu da naspram sebe za pregovaračkim stolom ima jakog partnera. „Sa slabim pregovaračkim partnerom postoji opasnost da pregovori za obe strane prođu loše“, rekao je on.

On je ukazao na možda previše ambiciozan tempo kojim se sada mora krenuti: „Referendum je održan prošlog juna. Već je prošlo godinu dana. Praktično se ništa nije desilo jer su Britanci veoma kasno poslali pismo u Brisel i onda otišli na nove izbore. To znači da smo izgubili skoro godinu dana, a moramo biti gotovi u oktobru sledeće godine jer nas čeka takozvani mešoviti sporazum. To znači da će nakon toga, a pre marta 2019. morati da prođe kroz nacionalne parlamente svih 27 država članica EU.“

Velika Britanija je u martu zvanično aktivirala član 50 Lisabonskog ugovora o napuštanju EU. Pregovori mogu trajati najviše dve godine, što znači da 29. marta 2019. zemlja automatski izlazi iz članstva pa makar nikakav dogovor o budućim odnosima sa ostatkom EU ne bude napravljen. Mejova je u kampanji nastupala sa tvrdim stavom da je i nikakav dogovor bolji od lošeg dogovora.