1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Terapija "ogledalo" pomaže u lečenju amputiranih delova tela

Skoro svi pacijenti kojima je amputiran deo tela vremenom počinju da umišljaju da osećaju bol. Taj fenomen dugo nije mogao da se leči. Američki naučnik indijskog porekla otkrio je novu tehniku, terapiju "ogledalo".

Pacijenti kojima je amputiran neki deo tela, vremenom počinju da osećaju fantomski bol

Pacijenti kojima je amputiran neki deo tela, vremenom počinju da osećaju fantomski bol

Nepodnošljivi bolovi amputirane ruke ili noge - zvuči paradoksalno. Pacijenta boli deo tela koji više ne postoji. Profesor Kristof Majer, načelnik odeljenja za terapiju bola u Bohumu, kaže da je ovaj fenomen povezan sa duševnim stanjem pacijenta.

"Po svemu sudeći se to dešava onim ljudima kod kojih je reakcija u mozgu na gubitak posebno jaka. U našem mozgu se nalazi nešto poput geografske karte našeg tela, tako da su delovi tela jasno memorisani. To nam je potrebno zbog motorike. Kada dođe do toga da naš mozak više ne dobija informacije od jednog organa, jer ga više nema, onda se u mozgu razvija sećanje na taj organ.“

Boli te nešto što nemaš

To bolno sećanje je zapravo poremećaj takozvane geografske karte. Kod 43-godišnjeg Franka Jirgensa bol je počeo da se javlja odmah nakon nesreće na poslu, kada mu je mašina istrgla ruku iz ramena. To je bilo juna 2007. godine. Odmah nakon nesreće Frank je počeo da oseća strašan bol.

"Ruka počinje da me peče u zglobu. Osećam kao da me neko čvrsto steže, kao da mi je ruka natekla. Osećam povremeno nešto poput elektro šokova. Posle tuširanja imam utisak da mi je ruka mokra i imam potrebu da je obrišem.“

Ogledalom se stvara privid

Jirgins je od aprila 2008. na terapiji u klinici u Bohumu gde se podvrgao takozvanoj terapiji „ogledalo“. Lekari polaze od toga da je vera u postojanje izgubljenog dela tela odgovorna za javljanje bola. Suzane Glaudo objašnjava značenje ogledala u lečenju ovih simptoma.

"Mi najpre ogledalo namestimo tako da pacijent vidi svoj zdravi ekstremitet duplo. Dakle stvara se iluzija o postojanju dva ekstremiteta, što je jako, jako važno kod terapije. Pacijent se zatim usredsređuje na ono što vidi u ogledalu. Dakle na zdrav deo tela, koji se u ogledalu vidi na mestu ekstremiteta koga više nema.“

Važno je dobro se koncentrisati

Dok Frank Jirgens radi vežbe, gledajući sebe u ogledalu, njegov mozak to tumači kao pomeranje amputirane ruke. Mozak na taj način popunjava prazninu koja je nastala na karti organa. Vizuelna draž zamenjuje osećajnu draž. Na taj način fantomski bol biva suvišan. Potrebno je samo da pacijent u potpunosti stvori iluziju postojanja i druge ruke.

"Pacijent se mora koncentrisati. On mora da se prepusti terapiji. Važno je da i kognitivno prođe kroz terapiju.“

Vrlo retko bol potpuno iščezne

Svakodnevnim vežbama Jirgensonov mozak polako zaboravlja na deo tela kojeg više nema. Vežbe su tako koncipirane da terapeut zahteva od pacijenta da zamisli svaki prst i mišić nepostojeće ruke.

"Zahvaljujući terapiji osećam kako mi se ruka polako odvaja od tela. Bol postaje blaži. Isto tako imam utisak da se otok smanjuje i da popušta pritisak koji osećam u prstima.“

Međutim, samo u pojedinačnim slučajevima ova terapija pomogne da bol i u potpunosti iščezne, naglašava terapeut Suzane Glaudo. Traumatizovanim pacijentima je pre svega potrebno dosta vremena da se oporave od šoka, a zatim i prepuste terapiji, koja zahteva veliku koncentraciju.

  • Datum 18.07.2008
  • Autor Markus Kubica
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EewW
  • Datum 18.07.2008
  • Autor Markus Kubica
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EewW