Teofil Pančić isprebijan jer je mislio

Fizički napad na novinara Teofila Pančića, u kome je zadobio ozbiljne telesne povrede, nastavak je čitavog niza ataka na ljude koji drugačije misle i koji javno izražavaju kritički stav prema društvu u kojem žive. Iako će istraga tek utvrditi prave motive, i napadnuti novinar i brojna strukovna udruženja smatraju da je nesumnjivi motiv napada njegov javni angažman.

Nasilje je zvanični jezik kojim se komunicira sa političkim neistomišljenicima u Srbiji, kaže za Dojče Vele Andrej Nosov iz Inicijative mladih za ljudska prava. U tom smislu se napad na Teofila Pančića može posmatrati kao sistemski napad, a ne izolovani incident, i to zahteva oštru reakciju svih državnih organa. Sve to, prema Nosovljevim rečima ,znači da se u Srbiji još uvek vodi rat, samo drugim sredstvima:

„To je strašno i zapravo budi nesigurnost kod svih ljudi koji kritički govore o stanju društva u Srbiji. Jer, ako je to moglo da se dogodi Teofilu Pančiću, to može da se dogodi bilo kome ko se usudi da kaže nešto protiv sistema u kome funkcioniše.“

Atmosfera nekažnjivosti

Dodatnu zabrinutost javnosti izaziva i činjenica da je ovo samo jedan u nizu napada na novinare koji nisu razjašnjeni. Nekoliko novinara je ubijeno, pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, a u ostalim slučajevima napadači još uvek nisu otkriveni. Na taj način se u društvu formirala atmosfera nekažnjivosti, upozorava Nosov:

„Ako se ne reaguje konkretno i oštro, ako se ne otkriju napadači, mi ćemo zapravo imati atmosferu u kojoj su ovakvi napadi potpuno prihvatljivi. Malo pritiska izdržite kada napadate nekoga sa kim se ne slažete, a ko je novinar, i onda posle tri dana možete slobodno da šetate ulicom, a taj čovek bude u bolnici i leči svoje rane zato što je nešto mislio.“

Traži se jasniji stav države

„Nadam se da je ovo samo ostatak nekih prošlih vremena, u kojima je bilo normalno napadati ljude koji drugačije misle“, ističe za Dojče Vele Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava. Međutim, on kaže da je očito jedan deo društva bolestan, i da to zahteva jasan stav države prema pojavama fizičkog obračuna sa tuđim mišljenjem.

„Poruke koje dolaze od političara moraju biti potpuno usmerene ka poštovanju ljudskih prava i ka toleranciji. Mora se slati poruka da nasilje nije odgovor i rešenje, bez obzira da li vi gubite Kosovo, ili osećate frustraciju kao deo ovog društva, ali nasilje nikako ne sme da bude odgovor, ili nešto što ostaje nekažnjeno.“

Reakcije državnih organa u poslednjih nekoliko godina pokazuju nešto drugačiji stav prema zaštiti javnog delovanja, smatra Antonijević. Ipak, izostaje jedan jasan sudski epilog brojnih slučajeva ove vrste nasilja. Ukoliko i dođe do presuda u nekim slučajevima otvorenog nasilja, to je jedan iscrpljujući proces za koji javnost izgubi interes. To je krivica pravosuđa, koje nije u stanju da takve postupke završi efikasno i u kratkom roku, upozorava Antonijević.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević