Teodor Meron – do kraja | Politika | DW | 02.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Teodor Meron – do kraja

Amerikanac Teodor Meron ponovo je izabran za predsednika Haškog suda. Njegov treći mandat počinje 17.11. Dobio je 12 glasova sudijskog kolegijuma, a njegov protivkandidat, južnokorejski sudija O-Gon Kvon šest.

Ovo je treći put da je 83-godišnji Teodor Meron izabran za predsednika Međunarodnog suda za ratne zločine. Pre njega na toj funkciji se od 1993. godine izmenilo još pet sudija, ali ni jedan nije zadržao tu poziciju tri mandata i nijedan nije imao protivkandidata. Meron je iza sebe imao dva mandata, a ispred sebe protivkandidata. I opet je prošao. Nije mu smetalo ni to što su njegov autoritet uzdrmale dileme i burne debate izazvane oslobađajućim presudama hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, kao i načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, na čije donošenje je, kao predsedavajući Žalbenom veću, odlučujuće uticao.

Stekao se utisak da je sudija Meron morao da ostane na funkciju, jer naprosto obavlja neke, možda samo njemu znane zadatke, koje je sudija Harhof letos diskretno i veoma uzdržano naveo. U svom poznatom pismu taj danski sudija rekao je da je „Tribunal promenio kurs pod pritiskom vojnih establišmenata nekih uticajnih zemalja“ i naglasio da takve pojave izazivaju duboku zabrinutost možda čak i polovine sudskog kolegijuma.

Pritisci i karijerizam

Sudeći po ishodu glasanja, po sredi je trećina, a ne polovina tog kolegijuma, ali pitanje je da li je svih 12 sudija svoj glas Meronu dalo čiste savesti i svesti. Nisu li se u njihovo odlučivanje upleli elementi čija veza sa pravdom i nezavisnošću pravosuđa popušta pred navalom političkih i institucionalnih interesa i pritisaka, kao i ličnih ambicija i karijerizma.

Sudija Meron je u odmaklim godinama, ali je veoma moćan. Pre nego što će većinom glasova biti po treći put izabran za predsednika Tribunala, Ujedinjene nacije imenovale su ga za predsednika Mehanizma za međunarodne krivične sudove, pred kojim će se, i kad Tribunal prestane da radi, voditi žalbeni postupci u preostalim predmetima. Toliko visokih funkcija i toliko počasti u trenutku kad stotine udruženja žrtava rata i nevladinih organizacija iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije traže njegovu ostavku ili smenu! Uz kontroverzne oslobađajuće presude, oni navode i da je, posle Meronovog potpisa, iz zatvora u Velikoj Britaniji pušten i Momčilo Krajišnik, nakon što je odslužio samo 13 od 20 godina zatvora, kazne na koju je osuđen pošto je proglašen krivim za progone na političkoj, nacionalnoj i verskoj osnovi, te ubistva i deportacije kao zločine protiv čovečnosti.

Da nije bilo pisma sudije Harhofa, verovatno sudija Meron ne bi imao protivkandidata, a ni šest sudija drugačije mišljenje. To uliva nadu da će Haški tribunal ipak završiti svoju misiju ne izneverivši cilj zbog kojeg je osnovan – da pred lice međunarodne pravde izvede krivce za najveće ratne zločine počinjene u Evropi krajem XX stoleća i da njegove odluke zadovolje pravdu za desetine hiljada žrtava rata.

Autor: Dževad Sabljaković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković