Tenzije između Albanaca i crnogorske vlasti
14. septembar 2011.
Svi predstavnici političkih partija Albanaca napustili su parlament kada se glasalo o izbornom zakonu izjavljujući da su „prevareni i poniženi“ i da će „od sada drugačije razgovarati sa vlastima u Podgorici“. Reagovao je i Nacionalni savet Albanaca u Crnoj Gori koji je novi zakon ocenio „diskriminatorskim i antialbanskim“.
Neke političke stranke Albanaca već godinama sede u crnogorskoj vladi i bile su snažna podrška vladajućoj koaliciji.
Politička trgovina na štetu Albanaca
Šef kluba poslanika albanskih nacionalnih partija u Skupštini Crne Gore Vaselj Siništaj kaže da su nakon pune dve decenije parlamentarizma, Albanci u Crnoj Gori došli u poziciju da se ponovo bore za osnovna prava. On za Dojče vele ističe da su prava Albanaca bila bolje zaštićena u Državnoj zajednici Srbije i Crne Gore nego u nezavisnoj Crnoj Gori, koju su na referendumu Albanci gotovo jednoglasno podržali!
„Zadnja sednica skupštine Crne Gore najbolji je dokaz da opoziciju i vlast ništa ne može ujediniti kao oduzimanje prava Albancima. To je bila politička trgovina sa ciljem da se nama direktno nanese šteta. Toj trgovini se još ne zna cena. Bojim se da je u tom slučaju razbijen koncept građanske države Crne Gore“, rekao je Siništaj.
U ustavu Crne Gore stoji da u državnim organima i institucijama mora biti obezbeđena proporcionalna zastupljenost manjina i da se njima takođe mora osigurati princip afirmativne akcije.
Od 1996. godine Albanci u Crnoj Gori praktično imaju svoju izbornu jedinicu u kojoj se biralo pet poslanika. Od njih, dva su u pravilu bila iz redova Demokratske partije socijalista Mila Ðukanovića.
Tražiće pomoć Tirane i Prištine
Odbrana stečenih prava ujedinila je sve nacionalne stranke Albanaca u toj zemlji, pa Siništaj smatra da će to svakako dovesti do promene sve do nedavno skladnih odnosa između njegove nacionalne zajednice i crnogorskih vlasti.
„Takvo raspoloženje vlasti nameće nam potrebu da se obratimo za pomoć ne samo matičnoj državi Albaniji, nego i vladi Kosova, da se u odnosima, makar u pogledu reciprociteta, ispoštuju prava Albanaca kao autohtonog naroda u Crnoj Gori.“
Predstavnici Albanaca će odluke o daljim konkretnim potezima doneti na sednici svog Nacionalnog saveta, koja će biti održana naredne sedmice. Jedna od opcija koja će se razmatrati biće i bojkot državnih institucija.
Neće biti radikalizacije
Politički analitičar Dritan Abazović ocenjuje za Dojče vele da je situacija veoma nepovoljna i za crnogorsku vlast i za Albance u Crnoj Gori. Međutim, on je uveren da to neće dovesti do porasta radikalizma kod pripadnika te nacionalne zajednice u Crnoj Gori.
„Što se Crne Gore tiče, takva priča može samo da puni medijske stupce, ali bez nekog konkretnog uticaja u društvu. Njihova realna snaga u ovom momentu nije politički relevantna. Čak mislim da i statistički nije relevantna“, dodaje Abazović.
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz aprila ove godine, Albanci čine pet odsto ukupne crnogorske populacije.
Autor: Mustafa Canka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković