Tenis u školi – zašto da ne? | Mozaik | DW | 08.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Tenis u školi – zašto da ne?

Nastava fizičkog ne mora uvek da se sastoji od gimnastike, rukometa, fudbala i atletike. Nemački stručnjaci ukazuju da bi bilo dobro učenicima približiti i druge, zahtevnije vrste sporta.

Može li tenis da se ubaci u nastavu fizičkog? Može, tvrde nemački sportski pedagozi. Još u vrtiću mogu da se sa decom rade vežbe koje pomažu u učenju tenisa. U predškolskom uzrastu bi kod dece trebalo da se razvije osećaj za loptu i koordinacija, a u školskom uzrastu onda može da se uključi specijalni trening za tenis. Kod dece još nije potpuno izgrađena koordinacija između oka i ruke, ali upravo to može da se trenira – na primer sa većim loptama i lakim reketima, objašnjava Torsten Fogel iz Teniskog saveza Vestfalije.

„Mnogi u Nemačkoj tenis povezuju prvenstveno sa Borisom Bekerom, Ivanom Lendlom, Džimije Konorsom i 10.000 gledalaca u Vimbldonu, s nečim što se igra na velikom terenu, sa velikim reketima i tvrdim lopticama. Ali to je pogrešno“, objašnjava Fogel. U školi bi, dodaje, trening mogao da izgleda potpuno drukčije, pri čemu sav taj materijal uopšte nije potreban.

Ne mora uvek da bude vimbldonska trava

Ne mora uvek da bude vimbldonska trava

Tenis može da se igrati i sa mlatilicom za muve

Prema novim pravilima, deca mlađa od deset godina, za razliku od vremena Štefi Graf i Borisa Bekera, čak i ne smeju da igraju na velikim terenima sa tvrdim lopticama, već moraju bar da koriste posebne lakše i veće loptice koje ne odskaču toliko visoko. Tereni su različite veličine, u zavisnosti od uzrasta, a tako je i sa reketima. I oni rastu zajedno sa malim igračima.

U školama ili obdaništima bi moglo da se radi i sa mnogo manje opreme – nije čak potrebna ni prava mreža. Može se uzeti obična klupa u sali ili razapeti elastična traka ili konopac kojim bi se podelio „teren“. Umesto reketa mogle bi da se koriste mlatilice za muve, a umesto loptica – baloni ili loptice od sunđera. Svaki teniski klub i svaka škola u stvari imaju sav potreban materijal s kojim bi mogao da se napravi trening za teniske početnike. „Čovek treba samo da se usudi da isproba celu stvar i trenira sa grupom od 10, 15 ili 20 dece.“

Najvažnije je probati

Dosadašnja iskustva sa onima koji su se usudili da eksperimentišu su veoma dobra, kaže Fogel. Deca vrlo brzo shvate kako tenis funkcioniše. „To je ono što je najvažnije – bekend i forhend uopšte nisu važni. Važno je da igraju – a to funkcioniše isto tako brzo kao i kod rukometa ili fudbala“, priča učitelj tenisa. Teniski klubovi se pak nadaju da bi na taj način popularisali sport i došli do novih članova, pa nude jeftine treninge u okviru celodnevnih školskih boravaka.

Tenis u školskoj sali, uz malo improvizacije

Tenis u školskoj sali, uz malo improvizacije

U prvoj fazi učenici za takve treninge ne moraju da plaćaju ništa – oni su financirani iz budžeta celodnevnih škola. Kasnije mladi teniski početnici dobijaju ponudu za trening u klubovima – po posebno povoljnim uslovima. I dečija teniska oprema je znatno jeftinija nego oprema za odrasle. Tako dečiji reket košta 20-ak evra, a loptice za decu koštaju manje od evra. Za 200-250 evra može se kupiti sva oprema potrebna za trening 10-oro dece i da se time super radi“, kaže Torsten Fogel. Tenis tako više nije i ne mora da bude rezervisan samo za klijentelu sa dubljim džepom.

Autorke: Olivija Fric / Dunja Dragojević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković