1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Temperature rastu, nevremena sve češća

Meteorolozi i klimatolozi vole statistiku: Ona im pomaže da do dođu do važnih zaključaka. Utvrdili su je april ove godine bio znatno topliji, kao i da je mnogo više nevremena u regionima gde ih ranije nije bilo.

default

Grmljavina i jake padavine

Evo kako u Meteorološkom zavodu Nemačke gledaju na april: „April je bio ekstremno topao, sa mnogo sunca i suv. Slično se dešavalo još dva puta u poslednjih pet godina, zapravo 2007. i 2009. Prosečna temperatura u aprilu bila je 11,6 Celzijusa, što je neverovatnih 4,2 stepena iznad proseka. Time je ovo bio drugi najtopliji april još od 1881.“

Gerhard Miler-Vestmajer je analitičar klime u Meteorološkom zavodu, Osim temperature, on beleži i druge ekstreme, poput onih od prošlog leta: „Istočnu Nemačku su pogađale poplave i trostruko više jakih kišnih oluja nego što je uobičajeno u tom periodu. U Brandenburgu i Saksoniji tako nešto nikada nije zabeleženo. Moguće da ćemo biti svedoci sve žešćih nevremena kako se budemo bližili polovini ili kraju ovog veka jer klimatske promene uzimaju maha i u Nemačkoj.“

Kako zaštiti klimu?

Gerhard Adrian und Gerhard Müller-Westermeier

Gerhard Adrian, Gerhard Müller-Westermeier

Meteorološki izveštaji opisuju trenutne vremenske prilike ili daju vremenske prognoze za naredne dane. Nasuprot tome, klima oslikava moguće vremenske prilike jednog područja za veoma duge periode. Mnogi meteorolozi ujedno istražuju i klimu. Zato često govore o njenoj zaštiti, poput predsednika Meteorološkog zavoda Gerharda Adriana. „Prošla godina nije bila dobra za zaštitu klime, a to važi i za prvo polugođe ove godine. Čovečanstvo je 2010. emitovalo 31 milijardu tona CO2, što je žalosni rekord za atmosferu.“

Klimatske promene bi u globalu trebalo da znače više temperature, podizanje nivoa mora i otapanje polova. Ali da li se i u Nemačkoj primećuje nešto od toga? Nema sumnje, kaže meteorolog Sven Pleger, jedan od najpoznatijih voditelja vremenske prognoze u Nemačkoj: „U poslednjih sto godina su temperature u Nemačkoj porasle u proseku za 1,1 stepen. To ne deluje tako strašno. Ali kada se zna da su od ledenog doba temperature ukupno porasle za svega 4,5 Celzijusa, onda je jasno da su današnje promene rapidne.“

Dovode se u sumnju mnoge teorije

Kritičari teorije klimatskih promena dovode u sumnju da promene izaziva čovek i tvrde da je već jednom u Srednjem veku naglo postalo toplije. Klimatolozi ne mogu tačno da predvide dalje promene. Oni barataju samo mogućim scenarijima, ubacuju podatke u računare koji ih obrađuju. To zna i Sven Pleger: „Planeta Zemlja je toliko komplikovana struktura da mi nismo ni izbliza u stanju da razumemo sve međuzavisnosti. Sa druge strane, neke zavisnosti su prihvatljivo dokazane – pre svega efekat staklene bašte i štetno dejstvo CO2.“

Za vreme u Nemačkoj i velikom delu Evrope bitan je odnos Severnoatlantskog anticiklona i Islandskog ciklona. Ako prevlada polje visokog pritiska, područje između reka Rajne i Špreje biva pogođeno zapadnim vetrovima. Ako je pritisak niži, u ovo područje se probijaju drugi vetrovi, recimo sa istoka. Tada vremenski uslovi postaju ekstremniji, što se redovno događa poslednjih godina, kaže Sven Pleger. „Pitanje za klimatologe je da li je Severnoatlantska oscilacija negativna zbog promena klime ili tek onako? Treba analizirati prošlost i videti da je nivo pritiska na severu Atlantika često varirao.“

Oscilacije imaju i posledice

Arktischer Rat Meeresspiegel steigt dramatisch

Početak 2011. godine bio je previše suv u Nemačkoj. To su osetili poljoprivrednici čija je žetva bila mršava. Manji krompiri i skuplji hleb više su brinuli ljude nego promene klime u narednih 50 godina. Upravo su to koristili borci za zaštitu klime kako bi dopreli do ljudi i njihovih emocija. Pleger kritikuje ovakvo paljenje alarma i upozorava da to može da šteti diskusiji o klimi.

Mali, ali vredan uspeh u borbi za klimu već je postignut: mnogi veliki gradovi razmišljaju „zelenije“. Berlin je, na primer, već napravio plan za zaštitu klime koji obuhvata sađenje novih vrsta drveća, više zelenila na zidovima i više površina bez betona. To treba da obezbedi dodatni kiseonik i hladovinu za građane.

Autori: Kaj-Aleksandar Šolc / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon