Temelj za Putinovu Evroazijsku uniju | Politika | DW | 29.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Temelj za Putinovu Evroazijsku uniju

Rusija, Belorusija i Kazahstan osnivaju Evroazijsku ekonomsku uniju – bez Ukrajine. Ruski stručnjaci u razgovoru za DW odbacuju optužbe da se radi o reinkarnaciji SSSR. Integracija zemalja biće isključivo ekonomska.

Ideja o stvaranju Evroazijske unije jedne asocira na Sovjetski Savez, druge na Evropsku uniju. Oba modela u izvesnoj meri su inspiracija za Evroazijsku ekonomsku uniju (EEU). Danas (29. maj) bi predstavnici Rusije, Belorusije i Kazahstana u Astani trebalo da donesu konačni dogovor kako bi EEU zvanično počela da funkcioniše od 1. januara sledeće godine. Ruski predsednik Vladimir Putin prethodnih godina je različitim sredstvima pokušavao da pridobije susede za neku vrstu kontra-EU. Krajem 2013. godine, pod pritiskom Moskve, bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič odbio je da potpiše već dogovoreni Sporazum o asocijaciji sa EU. To je iniciralo proteste koji su ga koštali predsedničke funkcije i kojima je konačno odlučeno da se Ukrajina neće priključiti Putinovoj EEU.

Samo ekonomija

Preostale su tri države koje carinsku uniju (nastala 2010. Godine) žele da razviju u ekonomski još snažniju i politički kooperativniju EEU. „Bez svoje integracione grupe koja će se brzo razvijati, Rusija ne može da bude velika sila“, kaže Andrej Suzdalžev sa Moskovske biznis škole HSE. Ni Vladimir Šarihin sa Instituta GUS bliskog Kremlju ne smatra da nova unija ima dodirnih tačaka sa Sovjetskim Savezom. „Pre bi moglo da se zaključi da su tri zemlje na putu da stvore veliki i efikasan zajednički privredni prostor. Još jedan razlog stvaranja Evroazijske unije je što sprovođenje ekonomske alijanse između EU i Rusije stagnira“, kaže Šarihin za DW. „Ona iz više razloga nije zaživela, između ostalog i zato što su SAD na tu ideju gledale sa zavišću.“

Prvenstveno ekonomske razloge za osnivanje Evroazijske ekonomske unije vidi i Sergej Prihodko sa liberalnog Instituta za ekonomsku politiku Gajdar. On ukazuje da za mnoge ruske, kazahstanske i beloruske kompanije veze iz sovjetskog vremena često predstavljaju jedinu mogućnost za međunarodno poslovanje. „Preciznije govoreći: niko ne želi naše proizvode osim starih tradicionalnih kupaca. Zato je ova saradnja od međusobne koristi“, objašnjava Prihodko.

EU Gipfel Litauen Janukowitsch Empfang 29.11.2013

Veliki deo Ukrajine ipak odabrao evropski put - Janukovič sa evropskim zvaničnicima

Bitne razlike među partnerima

Prihodko međutim ne smatra da će Evroazijska ekonomska unija biti stabilan i efikasan savez. Razlog za to nije samo Ukrajina. To što nje neće biti u novoj uniji je za žaljenje, ali može da se prebrodi, smatraju i drugi moskovski stručnjaci. Prihodka mnogo više zabrinjava činjenica da se države članice, kao i potencijalni drugi kandidati za članstvo u uniji, poput Jermenije i Kirgistana, veoma razlikuju po razvijenosti i u tržišnom i u političkom pogledu.

Taj problem primećuje i Andrej Suzdalžev. Jača integracija sa autoritarnim režimima – kakvi su u Kazahstanu i Belorusiji – teško je zamisliva, smatra Suzdalžev. „Odstupiti od dela kompetencija i dela suvereniteta u korist Unije, protivno je vladarima koji žele da imaju svu moć u svojim rukama. Ali da bi postigla svoje geopolitičke ciljeve, Rusija nema drugog izbora nego da to pokuša sa ovim zemljama“, kaže on i dodaje: „Snažnije vezivanje za Rusiju je od interesa za susedne narode. Belorusija bez toga ne bi mogla ni nedelju dana da preživi.“

Vladimir Šarihin smatra da će Evroazijska ekonomska unija, kao i sadašnja carinska unija, uspeti da ostvari saradnju sa EU. Drugačijeg mišljenja su u nemačkom odboru za ekonomsku saradnju sa Istokom: „Postoje problemi kada se recimo radi o kompatibilnosti sa Svetskom trgovinskom organizacijom“, kaže Rajner Lindner, šef tog odbora. Ne bi smelo da se dogodi da se obe strane postave kao dva nepomirljiva bloka. Neophodno je pronaći rešenje za ekonomsku i trgovinsku politiku između Evroazijske i Evropske unije. „To da sada nije uspelo, to je zadatak za sledeće godine“, zaključuje Lindner.