Telesna celovitost ili sloboda vere? | Politika | DW | 23.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Telesna celovitost ili sloboda vere?

Obrezivanje muške dece je za muslimane i Jevreje nešto što se samo po sebi razume. Za kelnski sud to nije tako: on smatra da povreda telesne celovitosti dece nema opravdanja.

Pokrajinski sud u Kelnu nedavno je presudio da je obrezivanje muške dece iz verskih razloga - povreda telesne celovitosti deteta. To je izazvalo ogorčenje Jevreja i muslimana. Nemačka vlada je najavila da će brzo doneti zakon koji će biti po volji kako zagovornika tako i protivnika obrezivanja. Vladi pomaže i nemački Etički savet. Presuda je pokrenula mnogobrojne diskusije pravnika, lekara, roditelja i političara a predstavnici muslimana i Jevreja su je oštro kritikovali. "Ako ovu presudu prihvate i druge važne instance i ako ona bude ugrađena i u zakone, to znači da za najveći deo naše zajednice u Nemačkoj više - nema budućnosti", rekao je Pinhas Goldšmit, predsednik Evropske konferencije rabina. On je ovom izjavom uspeo da pojača pritisak na zakonodavce u Nemačkoj. Goldšmit traži da obrezivanje ne bude kažnjivo.

„Tema nije podesna za brzo odlučivanje“

Većina poslanika Bundestaga podržava nameru vlade da definitivno raščisti pravno pitanje obrezivanja maloletnih dečaka

Većina poslanika Bundestaga podržava nameru vlade da definitivno raščisti pravno pitanje obrezivanja maloletnih dečaka

Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele svestan je moralne obaveze zaštite jevrejskog života u Nemačkoj. „Svetu više ne bi moglo da se objasni zašto u Nemačkoj jevrejski sinovi ne smeju da budu obrezani“, bio je komentar Vestervelea na odluku kelnskog suda. Sa tim se slaže i opoziciona političarka iz redova Zelenih Renate Kinast. Ali, ona upozorava da ne treba po svaku cenu tražiti brzo rešenje. „Ja jesam za to da se omogući verski život Jevreja i muslimana u Nemačkoj“, kaže Kinastova, „ali logično je i da moramo da se zalažemo za telesnu celovitost deteta. To nije jednostavan zadatak i nije ni podesan za brzo odlučivanje“.

Koji član zakona je preči?

Većina poslanika Bundestaga podržava nameru vlade da definitivno raščisti pravno pitanje obrezivanja maloletnih dečaka. Ministarka pravde Sabine Lojthojser-Šnarenberger, doduše, smatra i da političari nisu dovoljno kompetentni da donesu definitivnu odluku. Ova liberalna političarka ukazuje na mogućnost da se spornim pitanjem pozabave Savezni sud pravde ili Ustavni sud Nemačke. Sudije bi u tom slučaju morale da pokažu koje osnovno pravo u Nemačkoj ima veću važnost: pravo na život i telesnu celovitost (ugrađeno u član 2 Osnovnog zakona) ili pravo na slobodu vere i upražnjavanja verskih običaja, kao i slobodu savesti i svetonazora (ugrađeno u član 4).

„Deca nisu imovina roditelja ni države“

Pravnik turskog porekla Memet Kilič pozdravio je odluku kelnskog suda. On je poslanik Zelenih u Bundestagu, kao i portparol poslaničkog kluba te stranke za migracionu i integracionu politiku. „Ova odluka nije loša“, rekao je Kilič za Dojče vele: „ja kao musliman i obrezan muškarac u tome ne vidim ništa sramotno. Presuda je podsticaj za razmišljanje koji je logičan u jednoj sekularnoj državi. Moramo da je prihvatimo i o njoj mirno diskutujemo. Ne treba da žurimo sa odlučivanjem. Moramo voditi računa i o pravima deteta. Deca nisu imovina roditelja, ali ni države. Ona su individue i imaju prava.“

„Nije zadatak države da reformiše veru“

Hirurski instrumenti za obrezivanje

Hirurški instrumenti za obrezivanje

Teško je poverovati da će ovaj argument podstaći muslimane ili Jevreje da puste svoju decu da sama odluče da li će i kada će biti obrezana. Ton debate je bio previše oštar, povezan sa pretnjama da će deca ilegalno i u uslovima koji nisu sterilni, ako treba, biti vođena na obrezivanje u inostranstvo.“ Ponekad u donošenju odluka pomaže i - pogled preko granice. U nekim jevrejskim zajednicama u Velikoj Britaniji obrezivanje se vrši samo kao simbolički čin, dok se sam operativni zahvat odlaže za kasnije. Ali, to je odluka koju država ne može da donese u ime verskih zajednica, kako to smatra Folker Bek, šef poslaničkog kluba Zelenih u Bundestagu, koji kaže: „U jednom slobodarskom društvu država ne može da prinudi religije da se reformišu, već ono u šta jedna verska zajednica veruje mora da prihvati kao činjenično stanje.“

Autori: Karin Jeger / Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković