Telekom ograničava protok podataka | Mozaik | DW | 27.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Telekom ograničava protok podataka

Planovi nemačkog Telekoma da ograniči protok internet saobraćaja onima koji koriste "fletrejt" usluge, izazvalo je veliko negodovanje javnosti. Da li bi neutralnost interneta time zaista mogla da bude narušena?

ARCHIV - Eine rote Ampel ist am 30. Mai 2008 in der Naehe der Zentrale der Deutschen Telekom zu sehen. Eine Stoerung hat das D-1-Netz des groessten deutschen Mobilfunkanbieters T-Mobile am Dienstag, 21. April 2009 ueber Stunden weitgehend lahm gelegt. Wie ein Sprecher des Betreibers in Bonn sagte, begannen die Ausfaelle um kurz nach 16.00 Uhr und dauerten am Abend noch an. Betroffen seien weite Teile sowohl des Sprach- als auch des SMS-Dienstes. (AP Photo/Hermann J. Knippertz,file) --- A red traffic light stands next to the headquarters of the Deutsche Telekom in Bonn, Germany, on Friday, May 30, 2008. (AP Photo/Hermann J. Knippertz,file)

T Mobile Netz Störung

Telekom je izazvao buru protesta u nemačkom društvu. Ograničavanje protoka informacija u internet saobraćaju za korisnike koji imaju tzv. fletrejt, otvorilo je diskusiju ne samo na društvenim mrežama, već i među političarima u Berlinu.

Nemački ministar privrede Filip Resler odmah je uputio pismo šefu upravnog odbora Telekoma, Reneu Obermanu, u kojem ga upozorava da bi se promena poslovne politike najuticajnije nemačke telekomunikacione kompanije loše odrazila na neutralnost svetske mreže. Ministru se pridružila i "zaštitnica potrošača" u Vladi Nemačke Ilze Ajgner, koja je najave iz Telekoma okarakterisala štetnim po korisnike. "Kao što znate Vlada Nemačke ima jasan stav o tome, naš cilj je da održimo neutralnost svetske mreže", naveo je Rosler u svom pismu. Ovakva konstatacija otvara mogućnost intervencije nadležnih organa, koji u Nemačkog garantuju neutralnost svetske mreže i konkurentnost na tržištu.

Ograničen protok internet saobraćaja od 2016. godine?

Telekom je u ponedeljak, 22. aprila najavio ograničen protok informacija na internetu za nove korisnike. Nova pravila bi se prevashodno odnosila na pretplatnike u fiksnoj telefoniji sa analognim DSL priključkom brzine od 16 megabita u sekundi. Za njih bi transfer podataka bio ograničen na 75 gigabajta. Ukoliko pređu tu granicu, korisnici bi do kraja meseca imali internet brzine 384 kilobita u sekundi. Ali ograničenja ne bi bilo u korišćenju posebnih usluga, kao što je pretplata na video sadržaje ili slušanje muzičkih izdanja na portalu Sportifaj (Sportify). Istovremeno, nova poslovna politika ne može da stupi na snagu odmah, ali bi to bilo moguće od 2016. godine.

ARCHIV - Der Vorstandsvorsitzende der Deutschen Telekom, Rene Obermann, steht am 28.02.2013 nach seiner letzten Bilanzpressekonferenz in der Konzernzentrale in Bonn (Nordrhein-Westfalen). Für Telekom-Chef René Obermann wird in seinem nächsten Job alles eine Nummer kleiner: Er will zum niederländischen Kabelnetzbetreiber Ziggo wechseln. Die Branche wechselt er damit im Prinzip nicht, denn TV-Dienste und Telekommunikation wachsen längst zusammen. Foto: Rolf Vennenbernd/dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Rene Oberman

Protesti i kritike stižu sa svih strana."Time bi internet praktično bio isključen. Tačnije onog trenutka kad biste prekoračili dozvoljeni protok internet saobraćaja", kaže profesor Hartvig Tauber, direktor evropske inicijative "Fibre to the Home - FFTH". "Sa internetom brzine od 384 kilobita u sekundi, danas teško da normalno možete da otvorite neku internet stranicu."

Jedino Bitkom (Udruženje za informatiku, telekomunikacije i nove medije) u najavama nemačkog Telekoma ne vidi ništa loše. "U novim tarifnim modelima nema nikakve opasnosti za nemačko tržište. Takva ograničenja već imamo u mobilnoj telefoniji. Pri tome imajte u vidu da se upravo mobilna telefonija neverovatno brzinom razvija u poslednjih deset godina", kaže šef Bitkoma Bernhard Roleder.

Telekom bi da ponudi nešto drugo

Telekom je u međuvremenu pokušao da umiri javnost. Portparol kompanije, čiji prihodi na godišnjem nivou prelaze 55 milijardi evra, izneo je računicu, prema kojoj bi u slučaju najniže tarife, korisnik ipak bio u prilici da odgleda 10 filmova, od toga tri u visokoj rezoluciji. Uz sve to pretplatnici bi 60 sati mogli da slušaju program neke internet radio stanice, da otvore 400 fotografija i 16 sati igraju neku onlajn igricu.

Ipak, i dalje neprihvatljivo za većinu građana. Jer se granica od 75 gigabajta vrlo lako može preći. Posebno u slučaju porodice sa više dece. Pored toga, korisnici su navikli da ne moraju da gledaju na sat ili količinu skinutih podataka kada koriste internet.

Bernhard Rohleder, Hauptgeschäftsführer IT-Verband Bitkom Quelle: Bitkom Frei zur Verwendung für Pressezwecke Aufnahme: 2012

Bernhard Roleder

Upućeniji kažu da Telekom svojom novom poslovnom politikom nije obuhvatio sopstvene platforme, koje nude razne usluge. "Ako ne postoje garancije za slobodan pristup Internetu za sve, na kraju ćemo imati dvoklasno društvo", kaže Hartvig Tauber.

Kritičari tvrde da se iza ovih najava krije nešto drugo. Naime, Telekom ne želi više da bude samo "prenosnik podataka". To što su dugi niz godina imali za cilj da nude sve brži i kvalitetniji Internet više nije dovoljno. Nemački telekom bi želeo da ima kontrolu i nad sadržajima na svetskoj mreži. Zato razmišlja o sopstvenim uslugama, koje bi se mogle dobro naplatiti, jer investicije u širokopojasni internet prelaze 80 milijardi evra.

Novac za širenje mreže

Šef Telekoma radije govori o nečemu drugom. Oberman ukazuje na značaj daljih investicija u razvoj interneta, u Evropi i čitavom svetu. "Važno je da smo u poziciji da smisleno upravljamo svetskom mrežom, u kojoj bi bile moguće usluge poput telemedicine - izvođenje operacije sa neke druge lokacije. Bitno je da možemo da definišemo i diferenciramo cene usluga, kako bi se velike investicije u mrežu na kraju isplatile", rekao je Oberman u intervjuu za DW, navodeći kako nije strašno ako jedan mejl dođe minut kasnije, ali je zato brz internet od presudnog značaja za video konferenciju.

Autori: Rolf Venkel / Jakov Leon

Odg. urednica: Ivana Ivanović