1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Teheran-Vašington: 30 godina kasnije

Pre tačno 30 godina, 20. januara 1981, baš na dan kada je Ronald Regan položio zakletvu kao novi američki predsednik, oslobođeni su i Amerikanci koji su dve godine bili taoci u Iranu…

default

Neki od bivših američkih talaca tvrde da je na ovom snimku iz 1979. čovek sa bradom, treći zdesna, današnji predsednik Irana Ahmadinedžad

Godine 1979. 400 iranskih studenata upalo je u američku ambasadu Teheranu. Tražili su da svrgnuti iranski šah Mohamed Reza Pahlavi, koji su u SAD lečio od raka, bude izručen Iranu. Akciju studenata podržao je vođa islamske revolucije ajatola Homeini. „Najvažnija je vrednost ove akcije. Ona slabe i potlačene širom sveta oslobađa straha i oni postaju drugačiji ljudi“, rekao je Homeini.

Strah studenata od intervencije iz inostranstva

Geiseldrama in Iran 1979 - 1981

Iranski studenti ispred ambasade SAD 1979.

Kao predstavnica studenata zapažena je mlada žena koja je odrasla u SAD – Masumeh Ebtekar. Kasnije je postala ministarka i zamenica predsednika Mohamada Hatamija. O studentima koji su zauzeli američki ambasadu kaže: „Većina tih mladih ljudi odgojena je i odrasla tokom vladavine šaha. Bio je to zapadno orijentisan obrazovni sistem. Dakle, nisu odgojeni kao verski fanatici“.

Osvajanje ambasade mora se posmatrati u istorijskom kontekstu, smatra Masumeh Ebtekar - revolucija je tek bila završena, zemlja se još nije bila oporavila. „Studenti su imali utisak da je revolucija pod konstantnim pritiskom iz inostranstva i da bi se istorija mogla ponoviti“.

Naime, opomena je bila američka intervencija 1953. godine protiv u parlamentu izabranog premijera Mohameda Mosadeka. CIA je organizovala puč i srušila ga kako bi vratila na vlast šaha – do njegovog konačnog odlaska 1979. godine. Ta intervencija do dana današnjeg opterećuje iransko-američke odnose.

Geiseldrama Iran 1979 - 1981

Američki helikopter u prašini - neslavni pokušaj spasavanja u vreme Džimija Kartera

Tadašnji američki predsednik Džimi Karter pokušao je u aprilu 1980 godine da oslobodi taoce, ali je akcija neslavno završena u pustinji. Karter je izgubio na izborima u novembru, a uz alžirsko posredovanje, posle dugotrajnih pregovora, postignut je sporazum i taoci su pušteni 20. januara – na dan kada je na dužnost stupio novi predsednik Ronald Regan.

Direktni razgovori sa Iranom u interesu SAD

Brus Lajngen, tada otpravnik poslova u američkoj ambasadi, a kasnije direktor Američke diplomatske škole, o američko-iranskim odnosima danas kaže:

„Na kraju razgovaraćemo i sa Ahmadinedžadovim režimom, ma kako izgledao diskreditovan. U našem je interesu da direktno razgovaramo sa Iranom. Trideset godina to nismo radili, i to su protraćene godine. Za dijalog sa Iranom izjasnio sam se onog dana kada sam oslobođen i kada sam napustio Teheran“.

Autori: Peter Filip / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 20.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QtkE
  • Datum 20.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QtkE