Težak život hrišćana u Severnoj Koreji | Politika | DW | 29.04.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Težak život hrišćana u Severnoj Koreji

Severnokorejsko rukovodstvo već nedeljama zvecaka oružjem i ostatak sveta izaziva svojom ratnohuškačkom retorikom. To odvraća pažnju od patnji severnokorejskog naroda, naročito verskih manjina, poput hrišćana.

David Atkinson trenutno ne spava mirno. Tom protestantskom teologu na umu su hrišćani u Severnoj Koreji. No on trenutno, osim što može da se moli za njih, ne može ništa više da učini. Stanje u Severnoj Koreji za hrišćane, koji se naročito u vreme napetosti uvek prvi nađu na listi progona jer se smatraju državnim neprijateljima i petokolonašima, veoma je teško.

„Reakcionarne snage“

Atkison radi u sklopu organizacije „Otvorena vrata“ (Open Doors), koja se brine o hrišćanima širom sveta, pomaže ih materijalno i duhovno. Ali trenutno je pomoć širom sveta svedena na zajedničke molitve za svoju „braću po veri“ u Severnoj Koreji. Za jesen je najavljen i veliki skup u južnokorejskom Busanu, odakle bi još jednom trebalo da hrišćanima na severu korejskog poluostrva bude poslata poruka: „Niste sami“.

Severnokorejski hrišćani u Kini

Severnokorejski hrišćani u Kini

Kao i uvek kada je u pitanju izolovana Severna Koreja, i o hrišćanima u toj zemlji vlada hroničan nedostatak informacija. Zna se samo da je Kim Džong Un, poslednji u dinastijskom nizu, nastavio sa tradicijom progona hrišćana, koji, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog činjenice da su vernici, važe kao „reakcionarne snage“. To često znači progon u logore, pa i smrt. Zvanične statistike govore o oko 15.000 hrišćana, od čega su dve trećine protestanti, a jedna katolici. David Atkinson, međutim, smatra da je njihov broj mnogo veći, „najmanje 200.000“.

Susreti u skrivenom

Sve što se o hrišćanima u Severnoj Koreji zna, potiče iz jednog izvora: izbeglica koje su uspele da se domognu Kine koja pruža kakve-takve verske slobode. No iskaze izbjeglica, kako kaže Tomas Širmaher, direktor Međunarodnog instituta za verske slobode, nije moguće proveriti. Može samo da se spekuliše o broju zatočenika radnih logora od kojih su većina političke izbeglice. Na osnovu podataka o radnim logorima, međunarodne zajednice dolaze i do broja zatvorenih hrišćana. „Trenutno se u radnim logorima nalazi 600.000 do 700.000 Severnokorejaca. Procenata hrišćana sa 10 do 12 odsto u tim logorima, uvek je bio stabilan. Tako možemo da govorimo o 80.000 zatočenih hrišćana“, kaže Širmaher koji se poziva na podatke Centra za stanje ljudskih prava u Severnoj Koreji.

„Hrišćani su vlastima trn u oku jer umesto u 'velike' i 'drage' vođe veruju u Isusa Hrista“, kažu u organizaciji „Otvorena vrata“ koja održava i nezvanične kontakte sa hrišćanima u Severnoj Koreji. Država je za hrišćane, kako bi ih imala na oku, dopustila osnivanje četiri župe u Pjongjangu. Van tih župa, hrišćanski život sateran je u ilegalu i svodi se na okupljanja po stanovima, što je izuzetno opasno. Okupljanja zajednica često se održavaju u prolazu, u manjim grupama i na otvorenom. Jer svako okupljanje koje nema veze sa državnim kultom je sumnjivo. „Severna Koreja je od svog suseda Kine naučila kako se verske zajednice drže pod kontrolom“, smatra Širmaher.

Zbog Biblije u logor

No dok je Peking po pitanju ljudskih prava poslednjih decenija otišao ipak korak dalje, Pjongjang je ostao na nivou 60-tih i 70-tih godina prošlog veka. Za slanje u logor dovoljno je malo. Zabeleženi su slučajevi kada je već i samo posedovanje primerka Biblije bio dovoljan razlog za slanje kompletne porodice u logor.

„Postoje čak i svedočenja o tome da su ti hrišćani iz logora nestajali preko noći, što ukazuje na njihovo pogubljenje“, tvrdi sociolog i teolog Širmaher. No i uspešno bekstvo preko 1.400 kilometara duge granice prema Kini, izbeglicama ne garantuje bezbednost. Severnokorejska tajna služba pokušava da na kineskoj strani dođe do izbeglica i vrati ih natrag u carstvo dinastije Kim. David Atkinson čak svedoči o perfidnim akcijama u kojima su sami severnokorejski agenti organizovali „molitve za braću u Severnoj Koreji“. Oni koji bi se odazvali zajedničkim molitvama, više nisu viđeni.

Zbog svih ovih pojava, ljudi angažovani u organizaciji „Otvorena vrata“ već godinama organizuju informativne skupove na kojima ukazuju na teško stanje u Severnoj Koreji. O njihovim delatnostima u samoj Severnoj Koreji, organizacija ne širi informacije, kako hrišćane u toj diktaturi ne bi dovela u dodatnu opasnost.

Autori: Klaus Kremer / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM