1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Teško suočavanje sa nacističkom prošlošću

Nemačko Društvo za Jugoistočnu Evropu konačno se suočava sa periodom nacizma i svojim bivšim članovima koji su predano služili Hitleru. Nacistički repovi su se povlačili sve do osamdesetih godina.

Učesnici konferencije Društva za jugoistočnu Evropu

Učesnici konferencije Društva za jugoistočnu Evropu

Andreas Ernst je godinama iz Beograda pisao za švajcarski Noje ciriher cajtung. I pisao je odlično, toliko dobro da je prošlog februara nemačko Društvo za jugoistočnu Evropu (Südosteuropa Gesellschaft - SOG) želelo da ga odlikuje medaljom „Rudolf Fogel“, koja se dodeljuje novinarima iz regiona koji pišu na nemačkom jeziku. Ali Ernst takvu medalju nije hteo. Nagrada je, naime, nosila ime čoveka koji se bavio nacističkom propagandom i sam bio član zloglasnog Šucštafela (SS). U poslednjem trenutku je SOG preimenovao nagradu u „Novinarska nagrada SOG“ pa ju je novinar švajcarskog lista prihvatio. Ovaj događaj je uticao da SOG ubrzano pročešlja svoju istoriju, što u Nemačkoj podrazumeva otvoreno suočavanje sa nacističkim ostacima u sopstvenim redovima i studiju o vezama sa nacizmom. To je posebno bilo važno za Društvo koje se finansira od poreskog novca, kao odeljenje Ministarstva spoljnih poslova, a zaduženo je za podsticanje naučnih, kulturnih i privrednih veza sa jugoistočnom Evropom. Dokle se stiglo u tom suočavanju sa prošlošću, sada je objašnjeno na dvodnevnoj konferenciji u Minhenu.

Nije sve počelo tek 1945.

Rudolf Fogel (CDU)

Rudolf Fogel (CDU)

Rudolf Fogel je posle Drugog rata bio sve i svašta – član Hrišćansko-demokratske unije, savezni poslanik, državni sekretar, ambasador i decenijama predsednik i potpredsednik upravo Društva za jugoistočnu Evropu. Iako su ga pedesetih optuživali za podršku nacistima tokom Hitlerove vladavine, ugledne novine poput Špigela ili Zidojče cajtunga prenosile su tumačenja iz SOG da je Fogel bio „protivnik nacista“ i „dokazani antifašista“. Tako je 1991. novinarska nagrada Društva ponela njegovo ime. Ali nije bio jedini u vrhu SOG koji je ima sumnjive veze sa nacistima, kaže Mihael Martens, bivši dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga iz Beograda, i sam nosilac novinarske nagrade SOG. „Čak i osamdesetih godina su u SOG dominirale osobe visokog naučnog ugleda, ali koje su tokom perioda nacizma igrale odlučujuću i zlokobnu ulogu u istraživanjima o jugoistočnoj Evropi“, kaže Martens.

Tokom nacizma su vodeće figure istraživanja jugoistočne Evrope poput Frica Valjaveca ili Franca Roneburgera razumele svoju ulogu kao „borbenu nauku“ u službi nacizma, objašnjava istoričar Gerhard Zevan sa univerziteta u mađarskom Pečuju. Radilo se o obezbeđivanju što sigurnije ekspanzije Trećeg rajha na jugoistok, što je trebalo podržati pseudonaučnim argumentima. Ili pak „istraživati neprijatelja“, odnosno sakupljati podatke o osobama ili grupama koje mogu da predstavljaju opasnost za nacionalsocijalističku Nemačku. Sa padom nacizma, podigla se gvozdena zavesa ka istoku i u Nemačkoj su se tražili ljudi koji poznaju lica iza te zavese. Tako su pedesetih godina od poreskih para finansirane institucije u kojima su sedeli isti ljudi koji su služili i nacistima.

Teška borba sa istorijom

Kontinuitet se oličavao ne samo u ljudima, nego i u sadržaju – mnogi tekstovi i istraživanja koja su rađena u doba nacizma, objavljivani su posle 1945. godine. Nakon smrti Valjaveca 1960, na čelu Instituta za Jugoistok dolazi Matijas Bernat koji neprijatne tekstove i dokumente jednostavno gura u fioku. „To je bio tadašnji način prevazilaženja prošlosti“, kaže ondašnji Bernatov saradnik Zevan. Ipak bivši dugogodišnji predsednik SOG Valter Althamer ističe da su čak i bivši „nacistički naučnici“ na neki način doprineli da se održe veze sa istokom i jugom kontinenta tokom Hladnog rata. Osnivana su društva za saradnju u oblastima kulture, nauke i ekonomije.

Epilog razgovora predsedništva SOG je da će do februara biti konkretnih predloga na koji način potpuno obraditi prošlost ovog Društva kao i njegovu predistoriju. Treba pronaći sredstva za finansiranje obuhvatne studije, koje se obično poveravaju istoričarima sa instituta i prestižnih univerziteta. Najavljeno je da će se detaljno ispitati svetonazori koji su pokretali osnivače SOG, ali i njihova uloga u vezama Nemačke i Balkana tokom Hladnog rata. Sa jedne strane, tu je pozitivna uloga u popuštanju konflikta, ali i pitanja poput: kako su režimi u jugoistočnoj Evropi sarađivali sa Društvom? Da li su uticali na njegov rad? Da li je u vrhu SOG bilo špijuna bilo koje strane? Bavljenje nacističkim repovima u 2014. godini je svakako zakasnelo – i baš zato se odgovori iščekuju sa velikim zanimanjem.

Autor: Panajotis Kuparanis / nr
Odg. urednik: Jakov Leon