1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Teška potraga za koalicionim partnerima

Ni jedna zemlja u Evropi nema manje plate i i stovremeno snažniji privredni rast. U proseku Slovaci zaradjuju samo oko 450 evra mesečno, privredni rast je u 2005. iznosio 6.1 posto. Nikakvo čudo, da je veliki broj nezadovolnih u Slovačkoj, u kojoj već osam godina na čelu vlade hrišćanskih-demokrata sedi Dužrinda i upravlja strogo privredno - liberalnim kursom. Socijaldemokrata Robert Fico najavio je na ovim parlamentarnim izborima „Povratak ljudskom dostojanstvu“ i socijalisgtičkim idejama, i time pridobio 30 posto glasača za svoju partiju „Smer“.

Robert Fico, lider Smera partije koja je dobila 30 posto glasova na izborima

Robert Fico, lider "Smera" partije koja je dobila 30 posto glasova na izborima

Ko očekuje jednostavan odgovor na dominantno pitanje ovih izbora – Treba li i dalje ići putem radikalnih privrednih reformi kao do sada, ili ne -Ostaće razočaran. Slovaci su u tom smislu odgovorili sa da i sa ne…

Favorit je doduše pobedio. Levo orijentisani „Smer“ sa predsednikom Robertom _Fcom će u sledećem sazivu slovačkog parlamenta dobiti trećinu sedišta. Sa obećanjem radikalnih privrednih reformi dosadašnja vlada desnog centra je delimično izgubila, 41 jednogodišnjem pravniku je uspelo da socijalndo slabe gubitnike reformskog procesa prdobije za sebe.

Kao pravo iznenadjenje doživljava se rezultat Slovačke Hrišćanske i Demokratske unije. Vladajuća partija premijera Mikulaša Džurinde pridobila je više od 18 posto glasača, daleko više od prognoziranih 12 posto. Zajedno sa konzervativnom katoličkom partijom KDN i partijom madujarske manjine SMK decni blok reformista ima više glasova od partije „Smer“.

Za formiranje vlade medjutim to nije dovoljno ni jednoj strani. Obema su potrebni saveznici. Paradoksalno je to što obema stranama na raspolaganju stoje gubitnici na izborima: „Pokret za demokratsku Slovačku“ Vladimira Mečijara koji je pre četiri godine bio najača partija, spao je na samo 8,8 procenata. Kao jezičak na vagi mogao bi samo Mečijar, koji je zbog svoje autokratske vladavine 90 -tih godina spoljno politički izolovan, ali je u poslednje vreme omekšao, da odigra odlučujuću ulogu pri budućem formiranju vlade.

Pored Mečijara, „Smer“ ima podrebu i za drugim partnerom, kako bi u parlamentu dobio većinui. To bi mogla biti nacionalistička SNS stranka koja je sa 12 posto glasova treća snaga i posle ovih izbora nakon četiri godine ponovo može da se vrati u parlament. To je partija koju su razdirale razmirice i svadje, a i nije dobra preporuka u pravcu demokratije zbog svojih primitivnih istupa protiv Madjarske i Romske manjine u Slovačkoj. To bi bio dalji praradoks, ukoliko bi „Smer“ okrenut socijaldemokratiji u svoj brod primio jednu takvu stranku.

Zamislivo je i povezivanje tri desne partije; Džurindinih Hrišćanskih demokrata, katoličkih konzervativaca i madjarske partije sa Mečijarovim HZDS.

Medjutim sve govori u prilog tome da će „Smer“ preuzeti komandu. Predsednik Ivan Gašparović je najavio da će Fico formirati buduću vladu. Ostaje da se vidi šta će Ficos održati od izbornih obećanja kada je reč o poboljšanju socijalnih prilika . Izborni rezultat ukazuje na kompromise, bez novih reformi koje su bolne, ali takodje bez suštinskih izmena onih reformi koje su već uvedene.

Vladimir Miler