Teška nemačko-ruska godina | Evropa | DW | 16.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Teška nemačko-ruska godina

Odnosi između Berlina i Moskve su trenutno vrlo napeti. Proteklih meseci znatno se povećao potencijal konflikta. Da li napetosti mogu da se prevaziđu tokom predstojećih susreta na visokom nivou?

Danas, 16. novembra, po prvi put otkada se Vladimir Putin vratio u predsednički kabinet, biće održane nemačko-ruske konsultacije na nivou vlade. Nemačka kancelarka Angela Merkel sastaće se u Moskvi sa ruskim predsednikom. Sa njim će učestvovati i na sednici foruma civilnog društva koji nosi naziv „Petersburški dijalog“. Taj forum se inače istovremeno održava u ruskom glavnom gradu.

Teške teme na „Petersburškom dijalogu“

Teške teme na „Petersburškom dijalogu“

Nemačko-ruski susret na vrhu je, nakon Putinovog stupanja na dužnost, odlagan već nekoliko puta. Nakon zamene funkcija u Kremlju, novi premijer i bivši predsednik Dmitrij Medvedev trebalo je da najpre poseti Nemačku. Angela Merkel ga je 21. maja pozvala u Starslund, na zasjedanje Baltičkog veća. Sastanak predstavnika zemalja koje izlaze na Baltičko more održan je, međutim, bez Medvedeva koji je u Nemačku poslao svog zamenika. Merkel se sa Putinom srela dan kasnije, 1. juna u Berlinu.

Nejasni termini posete

Inače, dugo je bilo nejasno kada će Putin, nakon povratka u Kremlj, doći u prvu posetu Nemačkoj. Moskva je signalizovala da bi Putin mogao najpre mogao da ode u Belorusiju, pa u Kazahstan i tek nakon toga u Nemačku. Ruski predsjednik je na kraju, preko Minska, otputovao u Berlin, ali se tamo zadržao samo nekoliko sati. Istog dana odleteo je za Pariz.

U Rusiji se očekivala i poseta nemačkog predsednika Joahima Gauka, ali on nije otputovao u Moskvu u junu 2012. na otvaranje Nemačko-ruske godine. Bivši pastor i borac za ljudska prava u DDR-u, ne gaji mnogo simpatija prema bivšem KGB-ovom oficiru Putinu – tako bar, iza zatvorenih vrata, kažu nemački političari. Stručnjaci i novinari o tome govore otvoreno.

Mnogo strpljenja

In this photo taken Saturday, Dec. 10, 2011, protesters gather to protest near the Kremlin, background, against alleged vote rigging in Russia's parliamentary elections in Moscow, Russia. Tens of thousands of people held the largest anti-government protests that post-Soviet Russia has ever seen to criticize electoral fraud and demand an end to Vladimir Putin's rule. (Foto:Ridus, Dmitriy Chistoprudov/AP/dapd)

Demonstracije opozicije u Moskvi nakon izbora

Do razmirica između Berlina i Moskve došlo je neposredno nakon parlamentarnih izbora u Rusiji, početkom decembra 2011. Nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele zatražio je da se preispitaju izveštaji o navodnoj izbornoj prevari u Rusiji. Nemačka vlada izrazila je i žaljenje zbog činjenice da standardi tokom predsedničkih izbora u Rusiji početkom marta 2012, ni izdaleka nisu odgovarali međunarodnim.

U obzir nije uzet ni apel koji je Angela Merkel uputila Putinu, da u zemlji sprovede političke i socijalne reforme. Nasuprot tome, nakon što se Putin vratio u Kremlj, usvojeni su zakoni koji još više ograničavaju pravo na okupljanja i demonstracije. Državne službe sada imaju pravo da nevladine organizacije označe kao „strane agente“, ukoliko te iste dobijaju finansijsku pomoć iz inostranstva.

U Nemačkoj su svi ti zakoni kritikovani, ali se čaša očigledno prelila nakon presude izrečene članicama ruskog pank benda „Pusi Rajot“ (Pussy Riot) u augustu 2012. Čak je i Angela Merkel presudu kritikovala kao „neumereno oštru“. Kako je navela, ta presuda „nije u skladu sa evrospkim vrednostima“.

Podela oko sirijskog pitanja

Vestervele i Lavrov - razgovori „uz dužno poštovanje“

Vestervele i Lavrov - razgovori „uz dužno poštovanje“

Berlin i Moskva zastupaju potpuno različite stavove kada je reč i o sirijskom pitanju. Rusija je „na pogrešnoj strani istorije“ ukoliko i dalje bude podržavala režim Bašara al Asada, izjavio je proletos šef nemačke diplomatije Gido Vestervele. Njegov ruski kolega Sergej Lavrov kasnije je, tokom razgovora u Berlinu, odgovorio da, „uz svo dužno poštovanje, nemački ministar spoljnih poslova nije taj koji piše istoriju“. Još kasnije, prilikom susreta nemačke kancelarke i ruskog predsednika 1. juna u Berlinu, Merkelova je, navodno, zamolila Putina da Asadu odobri azil. „Naša strana je taj predlog shvatila kao šalu“, naglasio je Lavrov.

Neposredno uoči početka nemačko-ruskih konsultacija na nivou vlade i „Petersburškog dijaloga“, u odnosima između Berlina i Moskve nakupilo se poprilično nezadovoljstva. U svakom slučaju, tokom susreta u Moskvi, tema za diskusiju biće sasvim dovoljno.

Autori: Andreas Brener / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković