Teška ekonomska situacija na Balkanu | Politika | DW | 10.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Teška ekonomska situacija na Balkanu

Najnoviji ekonomski izveštaj Evropske komisije upozorava na usporavanje privrednog rasta i rekordno visoku nezaposlenosti na Zapadnom Balkanu. Postepeni oporavak moguć tek od kraja godine...

Od početka ove godine u zemljama Zapadnog Balkana došlo je slabljenja ekonomskih prilika. Evropska komisija u svom poslednjem, kvartalnom izveštaju o stanju privreda zemlja u procesu evrointegracija, upozorava na nastavak smanjenja bruto društvenog proizvoda (BDP) u Hrvatskoj kao i na kao i na gubitak ekonomskog zamaha koji je krajem 2011. bio prisutan u Srbiji i Makedoniji. Situacija je slična i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a kao jedan od razloga navodi se jačanje ekonomske krize u samoj EU, koja se direktno odražava na evropsku potrošnju i investicije.

Bogetić: Osnovni izazov- fiskalni

Bogetić: Osnovni izazov- fiskalni

Izveštaj Evropske komisije potvrđuje i predviđanja Svetske banke, koja kada je region u pitanju, očekuje značajno smanjenje privrednog rasta u 2012. godini, dok se u sledećih par godina na Zapadnom Balkanu očekuje period tek usporenog ekonomskog rasta i to pod uslovom da situacija sa dužničkim krizama u evrozoni ne eskalira.

„Naglasio bih da je osnovni izazov za ekonomsku politiku zemalja Zapadnog Balkana fiskalni“, kaže Željko Bogetić, vodeći ekonomista Svetske banke. „Javni dug je visok, pogotovo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji i one se nalaze pred značajnim izazovom fiskalne konsolidacije i obaranja državnog duga, po mogućstvu na način da se očuva privredi rast.“

Nezaposlenost rekordno visoka

I u Svetskoj banci i u Evropsko komisiji upozoravaju na rekordno visoku nezaposlenost na Zapadnom Balkanu, pogotovo među mladima. U izveštaju Evropske komisije stoji da nezaposlenost nastavlja da raste, dostigavši u BiH je 44 odsto, u Srbiji 25, 5, a u Hrvatskoj 16, 4 odsto. U Briselu kažu da je upravo socijalna situacija na Zapadnom Balkanu razlog za veliku zabrinutost. U više navrata se i od evropskih analitičara i političara tako moglo čuti da je u evrointegracionom procesu pored možda vidljivijih političkih tema, ekonomski izazov nešto sa čime se zemlje aspiranti na članstvo u EU moraju najpre suočiti.

„Postoji snažna veza između političkih reformi i ekonomskog stanja zemlje. Reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala utiče pozitivno na poslovnu klimu i imaće efekta i na potrebne domaće i strane investicije na Zapadnom Balkanu. Istovremeno želeli bismo da vidimo i fiskalnu konsolidaciju i odgovorniju javnu potrošnju u regionu. Previše novca odlazi na potrošnju u odnosu na investicije, što u ljude, što u infrastrukturu“, ističe Peter Polajnar iz Direktorijata za proširenje EU.

Svetlo ipak na vidiku?

U Briselu poručuju da su izazovi privrednog rasta sada prisutni kako u zemlja Zapadnog Balkana tako i u samim članicama Evropske unije. Do kraja ove godine Evropska komisija očekuje da bi BDP trebalo da poraste u Makedoniji za 1,7 odsto, Srbiji i Crnoj Gori za 0,3 odnosno 0,4 procenta do kraj ove godine, dok se za Hrvatsku i dalje predviđa recesija.

Ekonomski stručnjaci ipak imaju optimističan pogled na srednjoročne i dugoročne privrede perspektive na Zapadnom Balkanu i naglašavaju da posle perioda ratnih razaranja i inflacija dolazi faza teških, ali neophodnih i mogućih reformi u privredi regiona.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković