Teška borba protiv dopinga | Mozaik | DW | 10.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Teška borba protiv dopinga

Organizatori Tur de Fransa žele da se reše imidža dopinga koji se već godinama povezuje sa tim sportskim spektaklom. Ali to im baš i ne polazi za rukom.

Jedno zlo je izgleda pobeđeno: proteklih godina najmasovniji oblik dopinga EPO (eritropoietin) je napokon pod kontrolom. Za to pre svega treba zahvaliti poboljšanim metodama kontrole kojima je moguće pronaći i najslabije tragove tog oblika veštačkog povećanja sposobnosti ljudskog tela. Danas se EPO-om služe samo oni koji ne prate napredak nauke i u tom, mračnom delu medicine.

Nova sredstva

Nova sredstva na tržištu

Nova sredstva na tržištu

Danas su na tržištu nalaze sredstva koja doduše ne povećavaju količinu crvenih krvnih zrnaca u tolikom obimu poput EPO, ali ipak daju više snage mišićima. Osim toga, preparati poput Aicara i GW1516 pomažu u bržem razlaganju masnog tkiva pa su zbog toga posebno zanimljivi onim sportistima koji žele da smanje težinu, recimo pre posebno teških brdskih etapa.

„Tokom eksperimenata na životinjama pokazalo se da GW1516 povećava broj mitohondrija, 'elektrana' u ćelijama. To ne znači da se automatski povećava mišićna masa već efektivnost mišića“, objašnjava Mario Tifez sa Instituta za suzbijanje dopinga u Kelnu.

Ali, naravno, GW1516 ima i nuspojave. Faramaceutska kompanija „Glakso Smit i Klajn“ je 2006. ukinula istraživanje zbog učestalih slučajeva tumora na jetri, bešici i bubrezima. Međutim, GW1516 je još uvek na tržištu i lako ga je nabaviti preko interneta. Prvi sportista koji je otkriven zbog upotrebe tog sredstva bio je 2012. jedan klizač. Samo ove godine na delu je uhvaćeno više od deset biciklista. Prednost GW1516 (sa strane „lovaca“ na one koji se dopinguju) jeste činjenica da se to sredstvo lako otkriva.

Teško dokazati Aicar

Kod sredstva pod nazivom Aicar (AICA ribonukleidi), s obzirom na to da se radi o materiji koju luči i ljudski organizam, stvar je nešto drugačija. „Teško je dokazati da se radi o Aicaru koji je ubrizgan, a nije proizvod samog organizma“, kaže Tefiz.

Aicar je upao u oči kontrolorima dopinga 2009. na Tur de Fransu kada je u hotelu u kojem je boravila ekipa Astane (za koju su tada vozili i Lens Armstrong i Alberto Kontador) pronađena prazna ambalaža Aicara. Tefiz i njegova ekipa iz Kelna su tada prilikom kontrola koristili posebnu metodu koja dokazuje razgradnju te materije u ljudskom organizmu i kod vozača pronašli tragove Aicara.

No ta metoda se do dan danas ne koristi kao službeno sredstvo utvrđivanja dopinga. Tefiz priznaje da je i s pravne strane teško dokazati prisustvo Aicara. Postupak je osim toga zahtevan i potrebni su dugotrajni i ponovljeni testovi.

Na ivici sumnje

Sumnjiva brdska etapa

Sumnjiva brdska etapa

Tako bi bilo i da lovci na doping pokušaju da provere „čistoću“ rezultata biciklista Krisa Fromea na aktuelnom Tur de Fransu. Frome je na brdskoj etapi ostvario treće po redu najbolje vreme ikada. Dva najbolja vremena ostvarili su Lens Armstrong i Jan Ulrih, koji su u međuvremenu postali sinonimom za doping u biciklizmu. Prema nekim parametrima o učestalosti pojave dopinga, koje je sastavio francuski naučnik Antoan Vajer, Frome se pobedom na toj etapi kreće na samoj ivici sumnje na doping. Tur de Frans još uvek nije oprao svoj imidž sportskog spektakla u oblaku nedozvoljenih sredstava.

Autori: Tom Mustrof / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković