Teže do konsenzusa o Zapadnom Balkanu

Međutim iako proevropske snage ostaju dominantne u parlamentu, evidentan upliv ekstremne desnice i euroskeptika, pooštriće diskusije, pre svega na temu proširenja EU.

Iako novi saziv EP ima većinsku evropsku orjentaciju, u debatama i donošenju odluka koje se tiču Zapadnog Balkana, evropskim parlamentarcima neće biti nimalo lako. Oko 70 mesta u EP trebalo bi da zauzmu poslanici koji ne pripadaju ni jednom bloku, a među kojima će se naći predstavnici desničarskih i nacionalističkih parija, koje prevashodno nisu naklonjene proširenju. Takođe, poslanici EP moraće da uzmu u obzir društvo u EU, koje pokazuje sve manje entuzijazma za prijem novih članica. Primeri korupcije u poslednje primljenima Bugarskoj i Rumuniji samo produbljuju nepoverenje prema mogućim pridošlicama. Vasilis Margaras iz Centra za evropske političke studije u Briselu za Dojče Vele kaže:

“Konekcija na liniji EU-Zapadni Balkan će se svakako nastaviti i posle ovih izbora .Međutim biće više pritisaka na te zemlje i njihove političare da se izbore sa reformama, korupcijom.. Proces približavanja postaće zahtevniji, ne samo zbog nove postavke u EU institucijama već i zato što je to normalno u kasnijim stadijumima ispunjavanja uslova predviđenih ugovorom o asocijaciji. Što ste bliže članstvu više morate i da dostignete.”

Vizna liberalizacija “prolazi” u EP

Ono što će biti prvo na agendi novog saziva EP, a tiče se Zapadnog Balkana, jeste pitanje vizne liberalizacije. Tu će se može podrobnije raspravljati, ali je taj proces već daleko odmakao i tu ne bi trebalo da bude problema, smatra Margaras.

“Tu je već učinjen značajan progres, a dve najveće grupe u EP se zalažu za to. Svakako da će u EP biti insistiranja na tome da zemlje Zapadnog Balkana na adekvatan način ispune sve potrebne uslove. Insistiraće se na reformama, borbi protiv korupcije, borbi protiv trgovine ljudima i drogom.”

EK i Savet najbitnije adrese za Zapadni Balkan

Za sada je još rano predvideti kako će se stvari razvijati kada je u pitanju novi petogodišnji mandat EP. Biće promena na važim mestima. Očekuje se i izbor novog predstavnika EP za Srbiju. Iako je uvek dobro imati naklonjene predstavnike u EP, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da obrate pažnju i na predstojeće restruktuiranje u Evropskoj komisiji, koja je od velikog značaja za dalji proces evrointegracija, smatra Margaras:

“EP je važan, ali on ima više konsultativnu ulogu. Dobro je kada se parlamentarci zalažu za vaše bolje pozicije, ali su Evropska komisija, kao i Savet EU oni na čije pozicije bi Zapadni Balkan morao da prevashodno obrati pažnju.»

Konstitutivna sednica novog saziva EP održaće se od 14. do 16. jula u Strazburu. Očekuje se da će se pitanje vizne liberalizacije, za zemlje koje dobiju preporuke EK, naći pred evropskim parlamentarcima na jesen.

autor: M. Maksimović, Brisel

odg. urednik: N. Jakovljević