Težak povratak u zemlju roditelja

Sadet Zimsit ima 38 godina i radi u ordinaciji estetskog hirurga u Istanbulu. Pre tri godine se preselila iz Hamburga za koji je vežu ne tako lepe uspomene. Jedan događaj iz detinjstva trajno joj se urezao u sećanje.

„Neka baka me povukla za rame i vikala na mene da bežim, da sam prljava Turkinja, strankinja… To je na mene užasno delovalo. Plašila sam se da ispričam kod kuće šta mi se dogodilo.“

Sadet pripada poslednjoj generaciji takozvanih turskih gastarbajtera koji su početkom sedamdesetih došli u Hamburg. Sporazum između Nemačke i Turske prestao je da važi 1973. godine.

Sadetin otac napustio je domovinu da bi radio u Nemačkoj. „Nije morao da ode, u Turskoj je imao i posao i sve ostalo.“ Njeni roditelji su u Hamburgu živeli veoma povučeno, nisu naučili nemački. Sadet je prekinula školovanje kako bi se udala. Nakon propalog braka, mlada žena vratila se u domovinu iako je loše govorila maternji jezik. U Turskoj zarađuje manje nego u Nemačkoj. Njen dekolte je sve zatvoreniji, a suknja je sve duža. „Ovde moram da budem oprezna, stalno me presreću na ulici.“

Nemačke Turkinje nisu bogatije

Sadetino iskustvo deli i Ajša Karton. Ima 34 godine i pre dve godine došla je u Tursku: „Ovde nas, nemačke Turkinje, smatraju bogatim iako to nije tačno. Radim za mnogo manju platu nego u Nemačkoj. Ali, muškarci se nadaju da bi mogli da izvuku pare od mene.“

U Hamburgu nikada nije tako direktno bila pitana o visini svoje zarade. Na vlastitom primeru je shvatila da žene u tridesetim nisu više tako poželjne za turske mladiće. Posle povratka u domovinu shvatila je da Turci nisu tako otvoreni kao što je očekivala: „U Nemačkoj se svi osmehuju i pozdravljaju vas na ulazu, ovde toga nema.“

Autorke: Katrin Erdman / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković