Tanki živci premijera Srbije | Izbor iz štampe | DW | 11.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Tanki živci premijera Srbije

„Srpski premijer Vučić očekuje podršku od kancelarke Merkel – za kompromise sa Kosovom, proevropski kurs i obećane domaće reforme. Ali reči i dela ne podudaraju se uvek kod bivšeg nacionaliste“, ocenjuje dpa.

„Želimo da učimo od Nemačke i Evrope“, naslov je autorskog teksta Aleksandra Vučića koji na osmoj strani objavljuje ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Srbija i njeni političari – među njima i ja – devedesetih godina nisu razumeli šta se dešava u svetu. Uljuljkani u samodopadivosti zatvorenog socijalističkog sistema, zapleteni u veri u vojnu umesto u privrednu snagu, doveli smo sopstvenu zemlju na rub političke, ekonomske i socijalne propasti. Tih godina nisamo imali saveznike, jer ih nismo ni tražili i nikoga nismo hteli da čujemo. Tako smo trpeli poraz za porazom. Računi te politike naplaćuju se i danas. Nije čudo da Srbija i Srbi baš nikada nisu bili baš omiljeni u Nemačkoj i među Nemcima. Jedan od razloga je svakako ponašanje našeg rukovodstva koje je mislilo da političkim trikovima može da zasluži podršku najmoćnije evropske zemlje. Nismo bili pouzdan partner“, piše Vučić.

Priznaje da oseća nervozu pred sastanak sa Angelom Merkel, jer zna da budućnost Srbija veoma zavisi od stava nemačke kancelarke. „Primećujem skepsu i uzdržanost kod nekih nemačkih parlamentaraca koji Srbiji po svaku cenu traže mane i namerno ne primećuju dobre razvoje. Treba nam šansa, samo malo više poverenja. Podsećam da je na iznenađenje mnogih Srbija u aktuelnoj krizi nedvosmisleno podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i njene međunarodno priznate granice. Iz privrednih i političkih razloga Srbija nije odredila sankcije Rusiji. Srbija je mala zemlja koja teži evropskoj budućnosti i rešavanju svojih problema, ali tako da pri tome ne upada u konflikte u regionu ili svetu.“ Vučić piše da Srbija želi Nemačku kao saveznika „ne zato što Nemačka ima novac kojem se nadamo“ nego jer Srbija od nje želi da uči. „Učimo ono što već znaju Srbi koji u rade u Nemačkoj – bez napora i znoja nema napretka. Zato hoćemo ka Evropi, u Evropu sa svim njenim pravilima.“

„Vučić će se na sastanku sa Merkelovom zalagati za približavanje dve zemlje“, piše nemačka agencija dpa, čije izveštaje o Srbiji preuzima većina medija. Poslednjih meseci se iz korena promenio politički pogled Beograda na Berlin. Nacionalisti su nakon izbora pali u beznačajnost, nacionalistički paradni pisac Dobrica Ćosić umro je u poznim godinama. Šef vlade Vučić upravlja zemljom kao čovek koji sve drži pod kontrolom. Tvrdi da je obuzet primerom Nemačke. Fudbalski tim Bajerna mu služi kao model vlade, radi sve što može kako bi se u Beogradu montirali autobusi sa Mercedesovim znakom. Pozitivan odnos prema Nemačkoj povezuje se sa prvim slobodno izabranim premijerom Zoranom Đinđićem koji je ubijen 2003. godine“, piše agencija. Dodaje se da ekonomski odnosi Srbije i Nemačke već stoje solidno, da pola miliona stanovnika Nemačke srpskih korena godišnje u Srbiju pošalje 1,6 milijardi evra što je važna pomoć zemlji „kojoj godinama preti bankrot“.

„Ipak, između Beograda i Berlina ne vlada samo harmonija. Pre svega među demohrišćanima Angele Merkel je Vučić kritikovan jer Srbija ne ispunjava sve obaveze u pomirenju sa Kosovom. Kada su u pitanju duboke privredne i društvene reforme – koje Berlin priželjkuje, a Vučić obećava – centralno pitanje i dalje ostaje neodgovoreno. Može li se bivšem nacionalističkom i radikalnom vođi poreći da se preobrazio u demokratskog i proevropskog političara? Poslednjih sedmica je u zemlji i inostranstvu osuđivano pritiskanje kritičkih medija od strane Vlade, što Vučić odbacuje. Ono što svakako ne može da porekne je protivzakonita blokada televizije Nova, koja se finansira nemačkim milionima. Ta televizija bi u TV-krajoliku jadnog kvaliteta donela stotine radnih mesta. Jedini greh Nove je što ne želi da potpadne pod uticaj srpske vlade, već želi da bude nezavisna.“

Osim izveštaja u nemačkoj štampi, danas je osvanuo i intervju sa Vučićem u berlinskom Tagesšpigelu. On kaže da Srbija posao oko ulaska u Evropsku uniju želi da završi do 2019. godine. „Ali tada više neće zavisiti od nas, nego od Nemačke, Austrije i svih drugih država EU da li će prihvatiti Srbiju ili ne.“ Na pitanje da li bi bila prednost da Srbija uđe u EU istovremeno sa BiH, Makedonijom i Kosovom, Vučić kaže: „Želimo da procenjuju Srbiju za sebe. Ako nas sve stave na istu gomilu, to bi značilo da svi ispaštaju ako jedan ne radi domaće zadatke. Tako ne bismo ušli u EU ni za 15 godina. To bi bila strašna poruka za srpski narod.“ U intervjuu je i pitanje koje nemački novinari obavezno postavljaju Vučiću – pitanje njegove nacionalističke prošlosti. „Nije mi teško da priznam – da, pravio sam mnogo grešaka. Bolje je priznati kako se greške ne bi ponavljale. Jer za svoje greške smo plaćali zastrašujuću cenu.“

„Tanki Vučićevi živci“, naslov je teksta u austrijskom dnevniku Prese na dan dolaska premijera Srbije u Berlin. „Kada ne ide sve kako treba, osetljivom nosiocu srpskih nada uvek je neko drugi kriv. Ima dokaze da mnogi iz međunarodne zajednice, među njima i neki ambasadori pritiskaju srpske medije da vode kampanju protiv njega i njegove porodice, penio je premijer Aleksandar Vučić početkom sedmice: Nećete me ućutkati i neću nikada da ućutim jer ja govorim istinu a oni lažu. Nema ni šest sedmica kako je 44-godišnjak stupio na funkciju šefa vlade, nakon zemljotresne pobede njegove nacionalpopulističke SNS. No već sada su se istanjili živci najmoćnijeg čoveka u zemlji iz čekaonice EU. Skoro dve godine je Vučić kao vicepremijer sa zadnjeg sedišta efikasno upravljao koalicijom SNS i socijalista. Sada se sapliće na svakom koraku“, piše bečki list Prese i navodi nekoliko primera:

„Propao je njegov pokušaj da se na sednicama kriznog štaba, koje su prenošene uživo, pokaže kao strogi menadžer krize. Autoritarno dernjanje na kolege iz kabineta (Tišina tamo! Ko može da pomogne – neka pomogne, ko ne može da pomogne, neka ćuti) naišlo je pre na zaprepašćenje nego na oduševljenje.“ List dalje navodi kikseve pri evakuaciji Obrenovca, privođenje novinara i korisnika društvenih mreža, hakerske napade na kritičke portale, zbog kojih je protestovao i OEBS. „Sve same laži, galamio je Vučić, koji je krajem devedesetih sâm bio zadužen za patronizaciju nad medijima pod vođstvom bivšeg autokrate Slobodana Miloševića“, dodaje dopisnik Presea iz Beograda i završava citatom sociologa Jove Bakića iz prošlog Utiska nedelje: Vučić je napustio radikalsku ideologiju, ali ne i njihov stil.

Osim izveštaja iz Beograda, bečki list Vučiću posvećuje i mali komentar: „Bio je to jedan od najspektakularnijih preobražaja još od Pavla: današnji srpski premijer Vučić je 2008. napustio Radikalnu stranku, i tako od kerbera optuženika za ratne zločine Vojislava Šešelja postao naizgled kompromisni pro-Evropljanin, koji napornim radom želi da uvede svoju zemlju u EU“, piše Helmar Dumbs, urednik spoljnopolitičke redakcije lista. Dodaje da se „šminka topi“ nakon agresivne retorike zbog kritike OEBS-a. „Gospodine premijeru, nismo više u 1914. godini. Niko ne postavlja ultimatum Srbiji. Niko Vašoj zemlji i srpskom narodu koji često pominjete (ali ni manjinama, u slučaju da ste ih zaboravili) ne želi zlo, ne postoji međunarodna zavera – naprotiv. Postavljeni su temelji za članstvo Vaše zemlje u Evropskoj uniji. Ne otežavajte onima koji se zalažu za Srbiju. Ne želimo da verujemo da je sve bila samo fasada.“