Tamo gde afričkoj deci daju oružje

U kampovima poput onih u Sudanu, Čadu i Demokratskoj republici Kongo, deca nisu zaštićena, podložna su seksualnom nasilju, a naoružane grupe ih prisilno regrutuju u svoje redove, navodi istraživač Radika Kumarasvami, u sklopu istraživanja koje je naručio Savet UN za ljudska prava. Dok je pripremala izveštaj, ona je posetila brojne kampove, uključujući one u sudanskoj oblasti Darfuru.

„Prošle godine zabeležen je pomak u pružanju pomoći deci u oblastima oružanih sukoba. U Nepalu smo ispratili puštanje 3.000 dece iz vojnih kampova. Sada radimo na integraciji dece u društvo.“

Deca se nalaze u tim kampovima jer beže od rata, i nadaju se da će u njima naći bezbednost, ali oni za njih češto ni najmanje nisu bezbedni. Prvu stvar koju zapazite u vezi sa tim kampovima jeste da su opasni, u smislu da uvek nailazite na decu koja su postale žrtve seksualnog nasilja, navodi se u izveštaju.

Garantovati obrazovanje

Prema oceni Kumarasvamijeve, prvi korak ka boljoj zaštiti raseljene dece bila bi garancija da će dobiti makar nekakvo redovno obrazovanje, kako bi se držala podalje od militantnih grupa, a i kako bi naučila nešto da rade, što će im koristiti kad dođu vremena za normalno vođenje života. Protokoli i deklaracije o pravima dece usvojene u UN nemaju prateća sredstva koja bi se koristila za njihovo sprovođenje. Problem je i tome što deca nemaju prava na zvaničnu žalbu, a i sami počinioci ne strahuju od mogućih kazni.

„Deca moraju da budu zaštićena, zato bi trebalo da se uspostavi procedura kojom bismo pokazali svest o zločinima nad decom i mogućnosti da brzo reagujemo. Najvažnije je da počinioci zločina budu privedeni pravdi. Jer, bez odgovornosti nema ni krivičnog gonjenja.“

Neki od ovih kampova su pod nadzorom Ujedinjenih nacija, drugi su pod nadzorom humanitarnih agencija, dok je ostatak pod kontrolom nacionalnih vlada.

Autori: Andreas Jumah / Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević