Tamni oblaci nad Bratislavom

Predsedavajući Donald Tusk želi „brutalno otvoreno“ da sprovede analizu grešaka i problema, kao i uzroka koji su doveli do bregzita. To bi trebalo da rezultira „Bratislavskom mapom puta“ koja bi onda ukazala na način izlaska iz krize. Sve to ne zvuči kao samit dobro raspoloženih državnika. Već i samo pozivno pismo Donalda Tuska deluje veoma depresivno. „Ljudi žele da znaju mogu li elite u Evropi da ponovo steknu kontrolu nad događajima i procesima koji su ih zatekli, u kojima su izgubili orijentaciju i kojih se plaše. Danas mnogi misle […] da članstvo u EU stoji na putu stabilnosti i bezbednosti.“

Tusk ne povezuje sa svojom analizom nikakvu analizu nikakvu viziju, a njegovi recepti potiču iz političke kuhinje istočnih Evropljana. On predlaže renacionalizaciju procesa odlučivanja. U Briselu su mnogi želeli da je bivši poljski premijer pozitivnije ušao u pripremu samita.

Pozicija Angele Merkel

I nemačka kancelarka priznaje da se EU nalazi „u odlučujućem trenutku“. To je Angela Merkel izjavila tokom susreta s francuskim predsednikom Olandom. Prema njoj, države-članice moraju da reaguju brže i efikasnije. To između ostalog važi i za Nemačku, i za Francusku. Obe zemlje imaju političke projekte poput onog u Ukrajini. No, uzalud je tražiti dodatne zajedničke poduhvate i sličnosti. Sada bi novim predlozima za bolju saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane trebalo da se prevaziđe paraliza.

Merkelova insistira na tome da se ljudima konkretno pokaže kakvu korist imaju od Evropske unije. U svakom slučaju, boljom saradnjom u oblasti odbrane može se uštedeti novac i povećati učinak. Međutim, turneja nemačke kancelarke po istočnoevropskim zemljama donela je uglavnom frustraciju. Razlike u mišljenjima bile su potpuno otvorene, naročito kada je reč o izbegličkoj politici. Naprosto – solidarnosti nema.

Višegradske države

Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska dolaze u Bratislavu sa zajedničkim predlogom. Te zemlje žele „kulturnu protivrevoluciju“ u Evropi. U to spada totalno ubijanje migracije iz muslimanskih zemalja, zaklinjanje u hrišćanski Zapad kao jedini zajednički temelj i vraćanje nadležnosti nacionalnim državama.

Prema viziji mađarskog premijera Viktora Orbana, koju podržava poljska vlada, EU bi se ubuduće sastojala samo od labavog saveza nacionalnih država. Krajem ove godine Varšava namerava da predloži takve promene ugovornih odnosa u Evropskoj uniji. Ono što istočnoevropske zemlje pritom žele, jeste zadržavanje dotoka finansijskih sredstava iz Brisela.

„Mediteranski klub“

Upravo Aleksis Cipras, koji grčkom dužničkom krizom od 2015. sve ostavlja bez daha, pozvao je prošlog vikenda mediteranske članice Unije u Atinu kako bi organizovao ustanak. „Nas je puno i možemo da organizujemo opoziciju“, mangupski je izjavio italijanski premijer Mateo Renci. A došli su, pored Italijana, i predstavnici Francuske, Portugalije i Španije – pri čemu španski premijer Rahoj nije prisustvovao, već je poslao svog zamenika. On ne želi da ga dovode u direktnu vezu sa pobunom.

Cilj tog „Mediteranskog kluba“ jeste da se ukine valutni pakt stabilnosti – po principu „pare nisu problem“. Državni investicioni programi trebalo bi da podstaknu ekonomiju, a zahtevi za reformama nisu više prioritet. Na spisku želja je zajedničko preuzimanje dugova preko evro-obveznica, kao i zajedničko osiguranje za nezaposlene.

Bregzit kao nevidljivi gost

Britanska premijerka Tereza Mej nije pozvana, ali bregzit kao da nevidljiv sedi za stolom. On je bio pokretač i simptom krize i ostaje nepoznanica. Sve dok London ne aktivira član 50 i ne pokrene pregovore o izlasku iz Evropske unije, ostaje otvoreno kakav će biti budući odnos Brisela i Londona