1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Tamne zavese čuvaju vitku liniju

Ljudi koji vole da spavaju uz prigušeno svetlo ili spavaju danju u loše zamračenim prostorijama imaju više šansi da se udebljaju. To je pokazala studija koja je, istina, sprovedena na miševima. Ali sličnosti sigurno ima.

Bolje je spavati u potpunom mraku

Bolje je spavati u potpunom mraku

Ko noću ne voli da spava uz potpuno zamračene prozore ili pak dugo radi za računarom, treba da zaključa svoj frižider. Prigušeno svetlo, naime, noću može izazvati glad. A to pak vodi do povećane telesne težine, uprkos tome što količina kalorija i sastav hrane mogu biti isti kao i tokom dana.

Naučnici iz Kolumbusa do ovog zaključka su došli nakon što su sproveli studiju s miševima. Pri tome su miševe podelili u dve grupe. Jedna grupa je imala normalan „dan-noć ritam“, odnosno 16 sati svetlosti i 8 sati mraka – što bi trebalo da bude normalan odnos dnevne aktivnosti i noćnog odmora kod ljudi – u skladu sa čuvenim Marksovim osmicama (8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati razonode). Druga grupa miševa noć je provodila uz prigušeno svetlo koje se može uporediti sa svetlom lampe, računarskog ekrana ili dnevnom svetlošću koja se probija kroz tanku zavesu.

Jedu isto, ali u različito vreme

Mann leidet unter Schlaflosigkeit Flash-Galerie

Osam nedelja su naučnici posmatrali miševe, beležili unos kalorija i merili im telesnu težinu. Rezultati su nedvosmisleni: miševi koji su noć provodili uz prigušeno svetlo dobili su na težini i to oko polovine svoje težine. Osim toga, nisu bili u stanju da regulišu šećer u krvi, što je inače prvi znak dijabetesa. Blago iznenađujuće je to što deblji miševi nisu niti jeli niti pili više od druge grupe miševa. Jedina razlika uočljiva je u vremenu hranjenja: deblji miševi uzimali su znatno više hrane tokom „noći“ nego što su to čini mršaviji miševi.

Naučnica Laura Fonken pri tome je naglasila da se rezultati eksperimenta ne mogu potpuno povezati i s ljudskim organizmom. Ali ona sumnja kako ipak postoje sličnosti. Jer, kao primer ona navodi radnike koji rade u smenama. Kod njih je, naime, rizik od bolesti poput raka, dijabetesa ili srčanih tegoba znatno veći.

Autorka: Marijana Ljubičić (agencije)

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 13.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pd9m
  • Datum 13.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Pd9m