Tamne senke Bajrojta | Mozaik | DW | 26.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Tamne senke Bajrojta

Sinoć je otvoren 101. festival u Bajrojtu u čast Riharda Vagnera. Festival protiče u znaku „izbacivanja“ ruskog pevača Evgenija Nikitina zbog konotacija sa nacizmom – takve konotacije Bajrojt više ne sme sebi da priušti.

Dok nemački tabloidi špekulišu zašto se kancelarka Angela Merkel pojavila u istoj haljini koju je nosila pre četiri godine i da li je to možda poruka svima da treba da štede, sama Angela Merkel bila je zadovoljna izvedbom „Ukletog Holanđanina“ rekavši da je „dobro odsvirano“. „Ukleti Holanđanin“ izvedene je u novom, modernom ruhu – Holanđanin je trebalo da bude ruski bariton Evgenij Nikitin, ali je on tri dana pred predstavu zamenjen jer je u mladosti, dok je bio bubnjar rok benda, svoje telo prekrio tetovažama svastika.

Novinari su još jednom pitali voditeljku festivala Evu Vagner-Paskje o ovom slučaju: „On je zamolio da preda ulogu, mi smo to prihvatili i nema šta više da se kaže.“ Publika je bila zadovoljna novim Holanđaninom, južnokorejancem Samuelom Junom – a zadovoljan je bio i sam reditelj Žan Filip Glože koji imao samo tri dana da pripremi Korejca: „Jasno je da ne možete za tri dana da uvežbate ono što ste sa drugim pevačem radili šest sedmica.“

Vagnerovi moraju da se distanciraju od nacizma

Međutim, jasno je da Vagnerovi nisu smeli da rizikuju sa ruskim baritonom – bilo kakva veza Vagnera i nacizma mora odmah da se zatre, jer dovoljno je takvih veza izgrađeno u prošlosti. Recimo plavokosi Zigfrid, herojske žene, omiljena saga o Nibelunzima – u mnogim Vagnerovim operama radnja se vrti oko herojskih saga iz ranog nemačkog perioda. Ova mitologija je savršeno odgovarala nacističkoj propagandi jakih i plavih Nemaca koji se hrabro bore protiv ostatka sveta.

Tako su i kompozitori opere u skladu sa tim radili za nacistički sistem. „Hitler je bio veliki ljubitelj Vagnerove muzike“, kaže austrijska istoričarka Brigite Haman. „Prisustvovao je skoro svakom izvođenju.“ Hamanova je 2002. godine objavila knjigu o „Hitlerovom Bajrojtu“. U intervjuu za Dojče Vele razjasnila je blisku vezu između Hitlera i porodice Vagner.

Nasleđe antisemitizma

Rihard Vagner živeo je pre nego što su nacisti došli na vlast (1813-1883). Ali poput nacista, i Vagner je imao antisemitske stavove. U svojoj brošuri „Judaizam u muzici“ koju je objavio sredinom 19. veka naveo je da Jevreji ne mogu da imaju pravi umetnički talenat. I reči poput „demorališućeg uticaja Jevreja na nemačku kulturu“ i „Spasenje kroz (samo)uništenje“ su se takođe nalazile u ovoj brošuri.

Bayreuther Festspiele - Adolf Hitler mit Winifred u.Wieland Wagner

Hitler ui društvu Vinifred i Vilanda Vagnera


Već 1920. godine, dakle pre nego što je postao firer, Hitler je privatno kontaktirao Vagnerovog sina Zigfrida i njegovu ženu Vinifred. „Oni su ga pozvali u posetu i tako je nastala jedna bliska veza između njih“, kaže istoričarka Haman. Iz ovih privatnih veza rodile su se i političke simpatije porodice Vagner prema nacionalsocijalizmu.

„Nemačka nacionalna tradicija potekla je još od Riharda Vagnera i kada je Hitler 1923. godine došao u Bajrojt i posetio porodicu, svi su se učlanili u partiju. Oni su veoma rano postali nacisti“, objašnjava istoričarka Haman. Kada je Hitler došao na vlast 1933. godine celo nacističko vođstvo odlazilo je redovno na godišnja izvođenja Vagnerovih opera u ovom gradu u Gornjoj Franačkoj. Hitler, koji se oprobao u slikarstvu i crtanju dok je bio mlađi, uticao je na čitav program, režiju pa čak i uređenje bine na festivalu.

Učenje iz prošlosti

Nakon Drugog svetskog rata porodici Vagner je bilo teško da se reši mračnih senki svoje prošlosti. Vinifred Vagner je prepustila vođstvo festivala svojim sinovima Vilandu i Volfgangu, koji su 1951. godine organizovali prvi posleratni festival. Ali tek su se praunuka Eva Vagner-Paskje i njena polusestra Katarina Vagner više pozabavile mračnom prošlošću porodice Vagner.

One zajedno vode festival od 2009. godine i trenutno imaju izložbu u Bajrojtu pod nazivom „Zelena brda“, koja podseća na isključenje Jevreja i progon jevrejskih pevača, dirigenata i reditelja. „Još uvek je težak teret prošlosti, tako da je jedino što organizatori festivala mogu da urade jeste da naglase: mi se distanciramo od svega“, dodaje istoričarka Brigite Haman.

Autori: Rakel Gesat / Staša Nikodinović
Odg. urednik: Nemanja Rujević