Tamna strana Martina Lutera | Mozaik | DW | 28.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Tamna strana Martina Lutera

Evangelistička crkva priprema se za obeležavanje 500-godišnjice Reformacije. To je prilika setiti se da je reformator Martin Luter imao i neke svoje tamne strane – bio je neprijatelj Jevreja…

Otvorena i tolerantna – tako se predstavlja Evangelistička crkva uoči 500-godišnjice Reformacije, 2017. godine. Martin Luter je 1517. zakucao svojih čuvenih 95 teza na vrata crkve u Vitenbergu. Osnovna poruka tokom ove godine je – tolerancija. Međutim, baš Luter nije bio verski tolerantan, i to prema Jevrejima. Kao 60-godišnjak pozvao je da se „zapale njihove sinagoge ili škole; njihove domove treba uništiti, a njihova imovinu i verske knjige zapleniti“.

Kesman o Luteru: „Šokantan primer hrišćanskog antisemitizma“

Kesman o Luteru: „Šokantan primer hrišćanskog antisemitizma“

Na kontradikcije između onoga kakvom sebe danas vidi evangelistička crkva i njenog istorijskog porekla, nedavno je ukazala istaknuta teološkinja Margot Kesman, bivša predsednica Saveta Evangelističke crkve u Nemačkoj (EKD), a sada ambasador EKD za proslavu reformacije. U komentaru u „Frankfurter algemajne cajtungu“, ona ja Lutera u poznim godinama nazvala „šokantnim primerom hrišćanskog antisemitizma“. Takođe je istakla: „Ne može biti jubileja reformacije, a da se, pored njenih dostignuća, ne pomenu i njene tamne strane.“

Nadao se da će preobratiti Jevreje

Martin Luter je u početku pozitivno govorio o Jevrejima. Nadao se da će se oni preobrati u hrišćanstvo, smatra holandski stručnjak za reformaciju Johan Herman Selderhuis. Ali Jevreji to nisu učinili. Razočaranje Lutera je, prema tom istoričaru crkve, jedan od razloga za sve veće neprijateljstvo prema njima. Sa svojim anti-judaizam taj elokventni teolog nije bio usamljen. I drugi poznati reformatori i humanisti, poput Erazma Roterdamskog, kao i mnogi predstavnici katoličke crkve, proklinjali su Jevreje. „Erazmo – humanista koji hvali Francusku, jer ima tako malo Jevreja“, objašnjava Selderhuis u intervjuu za Dojče vele.

„O Jevrejima i njihovim lažima“, Martin Luter 1543.

„O Jevrejima i njihovim lažima“, Martin Luter 1543.

Na Luterov poziv na paljenje sinagoga u 16. veku niko se nije odazvao. Međutim, njegove reči u retrospektivi, deluju kao preporuka nacistima za Kristalnu noć 1938. kada su sinagoga zaista gorele. Ali Selderhuis upozorava da Luter ne treba gledati „kroz prizmu“ ubistva miliona Jevreja u holokaustu. „Sa onim što Luter je rekao i napisao, naravno, tridesetih godina je bilo prilično lako da ga koriste za antisemitske propagandu“, kaže istoričar protestantske crkve.

Antijudaizam, a ne antisemitizam

Ali, važno je napraviti razliku između Luterovog verski zasnovanog antijudaizma i rasne ideologije antisemitizma. „Antisemitizam je protiv Jevreja kao naroda, njihovog porekla, njihovog jevrejskog bića“, kaže istoričar crkve. Nasuprot tome, Luterove primedbe su bile usmerene isključivo protiv jevrejske vere. „On je protiv njihove religije i njihovog odbijanje da priđu Hristu“. U Luterovim polemikama nema reči u uništavanju celog naroda.

Kesman je takođe naglasila da su Lutera, koji je umro 1546, nacisti instrumentalizovali. Luter to nije mogao da predvidi. Ona ističe da je uvek ispravno ofanzivno priznavati svoje greške. Osim toga: „Protestantska crkva danas kaže, ko napada Jevreje, napada nas.“

Autori: Andreas Gorcevski / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković