Talenat je u svetu dizajna najmoćnije oružje!

Najvažnija je ideja. Pri tome funkcionalnost je daleko važnija od forme, tvrde stručnjaci. Najvažnije je da osmišljeno radi, a ne da izgleda dobro. Reklamno oglašavanja ima svoj smisao. Reklame prenose poruke. One mogu biti veoma atraktivne i nešto što oku prija. Mogu biti i umetnički profilisane. Ali ako ona ne uspe da prenese poruku, nevažno da li je reč o nekom proizvodu ili dešavanju na koje želite da ukažete, reklama je izgubila svoj smisao.

Uzmimo na primer uglednu Kelnsku filharmoniju. Proslavlja 25 godina od osnivanja. Reklamna kampanja treba da ukaže na mnoštvo koncerata koji su tim povodom organizovani. Izvođenje Betovenove 9. Simfonije prenošeno je uživo na internetu. Na hiljade ljudi je pratilo internet prenos iz koncertne dvorane. To su najverovatnije učinili, jer im je plakat koji je promovisao koncerte u filharmoniji na to ukazao.

Nemamo drugo rešenje

„Kada imamo vremena, onda sve dizajniramo sami“, kaže Otmar Gimpel, šef odeljenja za komunikaciju sa medijima agencije „KelnMusik“ nadležne za dešavanja u Kelnskoj filharmoniji. „Ukoliko to nije slučaj onda se obraćamo za pomoć agencijama. Prvi im pojasnimo neku našu zamisao, a onda oni predstavljaju svoju ideju. U ovom slučaju oni su tvrdili kako ih pojam filharmonije asocira na kolorito mesto, gde se mnogo različitih stvari dešava. Zato su i predložili da u kampanju budu korišćenje najrazličitije boje, bez fotografija muzičara koji će nastupati.“

Izgleda je reč o novom trendu, naročito među onima koji se za pomoć u dizajnu obraćaju moćnih alatkama raznih softverskih rešenja kompanije Adobe. Što znači, delom se ipak potvrđuje teza da pomenuti programi prilično utiču na dela dizajnera.
U poslednje vreme dizajneri najčešće pribegavaju svetlim pastelnim bojama, povlače mnoštvo linija i geometrijskih oblika. Digitalne tehnologije postaju neizbežni deo dizajna. To potvrđuju i primeri u kojima se u slučaju ilustracije neke forme iz sveta koji nas okružuje, kao što bi to mogli biti neko drvo, dizajneri služe gotovim crtežima koje nude programi.

Mora se priznati, sotftver je veliko olakšanje za dizajnere

Verovatno je to i razlog što se na njihovim računarima najčešće mogu videti instalirani programi poput Fotošopa, InDizajna, Drimvivera, Fleša ili Ilustratora.

Zanimljivo je ipak, da se većina naših sagovornika slaže, da je masovno korišćenje ovih programa dovelo do toga da su grafička rešenje dizajnera suviše slična.
„Znam na šta mislite“, kaže prominentni dizajner, istoričar i osnivač škole dizajna u Kelnu, Mihael Erhof, „i mogu da kažem da je to tačno, za jedan veliki broj glupih kompanija i glupih dizajnera. Ali čini mi se da su oni počeli da shvataju da ih programi čine takvim i da sve postaje isto. Ali ako želite da delujete globalno, vaša firma morate biti jedinstveni.“

Erhof na masovno korišćenje razno-raznih softvera ipak gleda pozitivno. Za sebe kaže da uz pomoć računara na izazove prilikom dizajniranja gleda futuristički. „Dizajneri više nisu oruđe u procesu, oni su ti koji upravljaju svim tim alatkama.“
Većina dizajnera brani upotrebu softvera. Sabine Rinenburger je dizajner u GED-Artwork agenciji u Kelnu. Ona kaže da je nimalo ne brine dominacija dizajnerskog softvera, jer postoji nešto što programi ne mogu da zamene – a to je talenat.

„Softver morate dobro poznavati. Ali to je nešto što možete naučiti. Neke osnove morate da znate. U protivnom će vaš dizajne izgledati loše.“

Pa ipak, većina ljudi dalje veruje da se poslom dizajnera danas može baviti svako. Dovoljno je da se na tržištu pojavi neka nova aplikacija ili softverska alatka i kao i u svim drugim branšama, mnogi će učiniti sve da prate, kakve trendove diktiraju firme poput Adoba. Isto tako trendove žele da prate i korisnici. To pomodarstvo je nešto što dizajnere iritira. „Ne mogu više da slušam komentare klijenata koji kažu, želimo da imamo sajt kao što ima Epl. Ali oni ne shvataju da to nije običan sajt sa belom pozadinom i kvalitetnim fotografijama. Trebalo bi imaju u vidu da bi i sami morali da imaju tako dobar proizvod ka Epl.“

Autori: Tulfikar Abani / Jakov Leon
Odg. urednica: Željka Bašić-Savić