1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Tajni plan Evropske unije

Zvaničnici iz vrha Evropske unije razmišljaju o novim zajedničkim koracima kako bi spasili monetarnu uniju. Govori se čak i da je skovan „tajni plan“.

Nemački dnevnik „Velt am Zontag“ pisao je ove nedelje o tajnom planu koji se kuje za Evropu. A na tom planu iza kulisa rade zajedno Predsednik Saveta EU Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, šef Evro-grupe Žan Klod Junker i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.

Ideje o bankovnoj uniji

Taj plan ni u kom slučaju nije tajna za vodeće figure Evropske unije. Jer, oni su još na poslednjem vanrednom samitu 23. maja, dobili nalog da do redovnog Samita EU koji će se održati krajem juna, razmisle o dugoročnim rešenjima krize.

Oli Ren: Razmisliti o direktnoj dokapitalizaciji banaka

Oli Ren: Razmisliti o direktnoj dokapitalizaciji banaka

Kriza se od tada još više zaoštrila. Izgleda da se glavni problem, hoće li Grčka ostati u monetarnoj uniji, ne dovodi više u pitanje, već da li će Španija uspeti da spasi prezadužene banke. Onaj ko je hteo, mogao je još prošle semice da čuje predloge iz viših krugova EU.

Očigledno aludirajući na Španiju, Barozo je, na primer, govorio o ideji stvaranja „bankovne unije sa zajedničkim finansijskim nadzoromi zajedničkim osiguranjem uloga štediša“. Pta to konkretno treba da znači – to nije rekao.

Berlin strahuje od odgovornosti

To je, ipak ovog ponedeljka (4.6.) postalo jasnije. Evropski komesar za monetarna pitanja, Oli Ren je, nakon razgovora s novim francuskim ministrom finansija Pjerom Moskovicijem, ukazao da je „važno razmisliti o direktnoj dokapitalizaciji banaka“, misleći pri tom da se to može učiniti iz fondova za spas evra (EFSF i ESM).

Do sada su samo države mogle da iz fondova za spas evra dobijaju pomoć. Kada se radi o stavu Berlina to bi tako trebalo i da ostane. Nemačka strahuje da će na kraju biti odgovorna za španske banke, bez da ima bilo kakvu kontrolu nad njima. A ni Moskovicijeve reči nisu baš umirile Berlin: „Mi smo za bankovnu uniju“, složio se on sa komesarom Renom dodajući da će to biti „jedna od mogućnosti koja će se naći na dnevnom redu narednog samita 28. i 29. juna“.

Ustupci Angele Merkel

I na sastanku u ponedeljak (4.6.) kancelarke Angele Merkel i Žozea Manuela Baroza u Berlinu, Merkel je nagovestila izvesne ustupke. Ona će sa Barozom „razgovarati o tome u kojoj meri se relevantne banke mogu staviti pod specifičan evropski nadzor. Nemačka kancelarka ipak je naglasila da su to „dugoročna razmišljanja“.

Angela Merkel takođe izbegava termin „bankovna“. Kancelarka očigledno deli mišljenje mnogih da u monetarnoj uniji ovako više ne ide. I fiskalni paket koji je s mukom donesen „nije dovoljan korak“.

Time je nemačka kancelarka zapravo reagovala na izjavu Marija Dragija koji je rekao: „Konstrukcija na kojoj poslednjih deset godina počiva evro i za koju smo smatrali da je stabilna, neće biti održiva ukoliko ne preduzmemo odgovarajuće korake“.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Svetozar Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković