1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Tajne odredbe „dila sa Grčkom"

Diskusija u Nemačkoj o onolikim milijardama za Grčku bila je obeležena i emocijama, pa i starim klišeima u međusobnim odnosima – kako je to doživeo i grčki premijer Papandreu, a prenosi nemačka štampa.

default

Grčki premijer Papandreu

Papandreu je zaključio da postoji određeno neprijateljstvo između dve zemlje, piše Špigel onlajn, pozivajući se na španski „El pais“ za koji je grčki premijer dao intervju. On kaže da su na obe strane oživele predrasude, te da stereotipi u Evropi nikada i nikome nisu bili od pomoći; nemačko-grčki odnos, po njegovom mišljenju, nije pretrpeo nepopravljivu štetu, ali za neraspoloženje među građanima njegove zemlje su krive "predrasude i klišei".

Tako reći – dobro delo? Grčki premijer je priznao da je do krize došlo zato što je njegova zemlja loše raspolagala budžetom. Ali, kako je rekao, „evro-zona nije posedovala mehanizme da to otkrije. Mi smo tako reći doprineli da slabosti evro-zone izbiju na videlo“. Drugo, „kriza je mogla da izbije i u nekoj drugoj zemlji. Ali, potrefila je Grčku“... Papandreu je isključio mogućnost da Grčka proglasi bankrot, rekavši da to nije neophodno: „Opredelili smo se da otplatimo kredite koje smo tražilli“. Samo da bi tržišta mogla da poveruju da će to tako i biti, Grčka dobija finansijski paket za prvu pomoć od 110 milijardi evra.

Donatori mogu da odustanu... Ali, tabloid Bild dana otkriva tajne detalje iz „paketa“ namenjenog Grčkoj: prema odredbama o kojima javnost ništa nije znala, Grci sa vraćanjem dugova ne moraju da počnu odmah, već tek za maksimalno tri godine. Svaka zemlja stavlja na raspolaganje određenu sumu za Grčku. Grčka, kada joj zatreba novac, ima pravo da posegne za tim novcem, ali, kada posegne, onda mora da uzme najmanje milijardu evra odjednom. Ima i klauzula o izlaženju iz „posla“. Naime, ako jedna zemlja koja je dala novac za Grčku zbog toga bude primorana da sama uzme kredit, pa zbog toga dođe u situaciju da plaća kamate koje su više nego iznos koji joj Grčka vraća, onda takva država ima pravo da odbije dalje učešće u pružanju pomoći Grčkoj.

...a i ustavni sudovi imaju reč... Grčka zemljama-donatorima mora da plaća i „servisnu taksu“ za njihove usluge. Ona iznosi pola procenta od kreditne sume, što nije tako malo: ukoliko, na primer, Grci uzmu čitav nemački deo paleta u iznosu od 22,3 milijarde evra, nemačka Kreditna banka za obnovu se na ime takse zaraditi 112 miliona evra. Pri vraćanju kredita, Grčka mora da se odnosi prema svim donatorima podjednako. Nije dozvoljeno brže vraćanje novca određenim zemljama. Naposletku: ako neki sud Evropske unije ili ustavni sud neke od država-donatora donese pravosnažnu odluku prema kojoj dodela kredita Grčkoj predstavlja povredu prava EU ili pravnog sistema dotične države, ugovor te države sa Grčkom se odmah anulira!

Priredio: Saša Bojić

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 24.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NVYX
  • Datum 24.05.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/NVYX