Tajna policija zagubila informacije o ubici

Uve Mundloz, Beate Cšepe i Uve Benhart u međuvremenu su postali poznati na terirtoriji cele Nemačke kao članovi „Nacionalsocijalističkog podzemlja“. Ova organizacija desničarskih ekstremista tereti se za ubistva najmanje dest lica kao i za atentate između 2000. i 2007. godine.

Da bi se između ostalog od takvih napada odbranio slobodarski demokratski poredak Savezne Republike Nemačke, u zemlji postoje tri tajne službe. Ured za odbranu ustavnog poretka kao unutrašnja tajna služba, zatim BND – Nemačka informativna služba zadužena za inostranstvo, kao i MAD, vojna tajna služba, za Bundesver.

Informanti ekstremne desnice

Tajne službe u prvom redu imaju preventivnu i informativnu ulogu. One sakupljaju informacije, ocenjuju ih i prosleđuju dalje. Međutim, upravo je u više navrata došlo do propusta prilikom prosleđivanja informacija tokom istrage o terorističkoj ćeliji iz Cvikaua. To između ostalog kritikuje istražni odbor u kojem se nalaze predstavnici svih poslaničkih klubova, a koji od početka godine radi na rasvetljavanju afere oko „Nacionalsocijalističkog podzemlja“. Ovo telo je tek sada saznalo da je MAD već 1995. uspostavio kontakt sa Uveom Mundlozom. Mundloz je još za vreme služenja vojnog roka 1995. pao u oči kao ekstremni desničar – što ga je po svemu sudeći činilo atraktivnim za tajnu službu.

Šef MAD Ulrih Birkenhajer je uveravao da cilj razgovora nije bio da se Mundloz pridobije kao osoba od poverenja. Ali, ni to ne bio skandal, ističe novinar i stručnjak za ekstremnu desnicu Partik Genzing. Mundloz tada nije bio terorista koji ubija. Parlamentarce je nešto drugo zaprepastilo, i to s pravom, smatra Patrik Genzing.

Podataka – nema

Ovog leta članovi istražnog odbora bili su u tajnoj službi MAD radi uvida u akta. Na eksplicitni zahtev rečeno im je da ne postoje akti o Uveu Mundlozeu. Taj odgovor je faktički bio tačan, zato što su protokoli razgovora u međuvremenu uništeni. Ali, niko nije pomenuo da je MAD ove protokole prosledio drugoj tajnoj službi, Uredu za zaštitu ustavnog poretka i drugim vlastima što znači da su još mogli da se nađu. I to nije bila prva greška – nedavno je otkriveno da je Ured za zaštitu ustavnog poretka u novembru prošle godine jednostavno uništio važne akte.

I uopšte, čini se da je teško kontrolisati tajne službe. Vlade federacije i pokrajina moraju biti informisane o radu tajnih službi. A to je, kada je reč o aferi oko „Nacionalsocijalističkog podzemlja“, išlo naopako – bar je toliko očigledno. Osim toga, ni organi bezbednosti ni savezna vlada nisu smatrali da je nužno da se istražni odbor informiše kada se pojave akta koja su u direktnoj vezi sa terorističkom ćelijom „Nacionalsocijalističkog podzemlja“.

Da li je reč o haosu, ili je to namerno – mišljenja su podeljena.

Autori: Ole Kemper / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević