Ta radikalna srpska mladost

Odrastanje bez stvarnog kontakta sa okruženjem

90-ih godina, za demokratsku opoziciju je bilo važno da motiviše što veći broj mladih da izađu na izbore. Poslednjih godina, međutim, sve je veći broj pripadnika mladih generacija koji su skloni da podrže nacionalističku opciju, kaže za DW sociolog Vladimir Vuletić. On za to vidi nekoliko uzroka: “Reč je o generaciji koja se socijalizovala u jednoj klimi koja je bila prilično zaoštrena. Dakle, u tom ranom periodu socijalizacije poprimili su nešto od tog nacionalističkog poimanja sveta. Drugi jako važan razlog je što su te generacije odrastale bez stvarnog kontakta sa okruženjem. Izolacija je uticala da imaju jedan državocentričan pogled na život. Dalje, to su godine kada se ljudi pitaju ko su, šta su. Mislim na ono što je lični identitet, na taj osećaj da ljudi jednostavno osećaju da se ne pitaju ni za šta. I to pitanje identiteta postaje povezano sa teritorijalnim identitetom. Kada im se stalno natura da bez Kosova nema Srbije, da je njihov kulturni i nacionalni identitet doveden u pitanje time što se to čini na način da oni na tu odluku ni na koji način ne mogu da utiču, to je ono što izaziva reakcije i što dovodi do radikalizacije.”

Mladi - žrtve političke zloupotrebe

Vladimir Vuletić smatra da određene političke partije manipulišu mladima: “Manipulacija definitivno postoji zato što mnogi koriste čitavu ovu situaciju da bi svoju političku poziciju u ovome trenutku mogli da promovišu na način koji bi značio njihov opstanak u političkom životu.”

I predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov je mišljenja da određeni politički krugovi zloupotrebljavaju mlade i da ih podstiču na nacionalizam: “Kada govorimo o zloupotrebi mladih, možemo zapravo govoriti o zloupotrebi budućnosti. Vi znate kakvu budućnost ima Srbija ako njene buduće generacije ne prepoznaju one greške koje su prethodne generacije pravile i nikad ih ne ponove. Ako taj proces posle oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i posle ubistva premijera Zorana Đinđića ne bude sproveden u Srbiji, onda možemo govoriti o jednom objektivnom strahu da se za 20-30 godina ponovi krvavi rat poput onog koji smo imali na prostoru bivše Jugoslavije.”

Kosovo nije isključivi uzrok radikalizacije mladih

Andrej Nosov ne povezuje pojačani radikalizam među mladima samo sa proglašenjem kosovske nezavisnosti: „Radikalizam kod mladih ljudi postoji i on je uvek bio nešto o čemu se u srpskom društvu ćutalo. Ovo što se desilo sa Kosovom se znalo pre 2, 5, neki i pre 8 godina, da će se to dogoditi. Ovde je zapravo reč o nedostatku državne strategije da se sa takvim postupanjima koje je evidentno prisutno kod velikog broja mladih nosi.”

Naši sagovornici se slažu u oceni da jedini put koji može da pomogne mladima da se izvuku iz nacionalizma jeste otvaranje Srbije ka evropskim integracijama.