SZO priznaje – nema bezopasnog zračenja

Ne postoji bezopasno radioaktivno zračenje, rekla je generalna direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čen prilikom sastanka sa članovima kritički orijentisane Inicijative za nezavisnu Svetsku zdravstvenu organizaciju. Do sada su se stavovi organizacije uvek poklapali sa pozicijama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). A ta agencija tvrdi da je radioaktivno zračenje koje je manje od određenih graničnih vrednosti – bezopasno.

Čenova se pozvala na interno zračenje radioaktivnih čestica poput joda 131, cezijuma 137, stroncijuma 90, plutonijuma i drugih materija koje se putem hrane, vode ili vazduha unose u telo. One tako zrače iznutra, iz organizma, za razliku od onih koje zrače spolja. Čestice koje zrače unutar ljudskog tela nagomilavaju se u štitnoj žlezdi, kostima ili unutrašnjim organima. One su – prema mnogim nezavisnim istraživanjima – odgovorne za do 95 odsto svih slučajeva kancera i genetskih promena izazvanog radioaktivnim zračenjem. Svetska zdravstvena organizacija je do sada negirala ovu vrstu zračenja. Sve dosadašnje izjave te organizacije o potencijalnim opasnostima po zdravlje, odnosile su se samo na eksterno zračenje i na dosad jedina merenja koja je ona sama naručila – i koja su izvršena posle atomskih eksplozija u Hirošimi i Nagasakiju 1945.

Čenova se distancirala i od dosadašnjih izjava Svetske zdravstvene organizacije o posledicama nesreće u Černobilju. Prema zapisniku sastanka sa predstavnicima Inicijative za nezavisnu SZO, ona je rekla da ne veruje da je ta nesreća odnela samo 50 života. Jer, SZO, zvanično – i unisono sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju – i dalje tvrdi da su od posledica černobiljske havarije umrle 52 osobe i da je još 6.000 ljudi obolelo od raka štitne žlezde. Te brojke je preuzela i Komisija naučnika Ujedinjenih nacija UNSCEAR, pa ih i objavila u februaru ove godine.

SZO bez nadležnosti za zračenje

I pored korekcije dosadašnjih pozicija, Margaret Čen i dalje tvrdi da je u pogledu aktuelne katastrofe u Fukušimi „postupala u potpunosti odgovorno“ i to „bez ograničenja bilateralnim sporazumom sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju iz 1959“. Ona je rekla i da smatra ispravnim to što SZO i dalje drži pod ključem rezultate merenja zračenja u Fukušimi. Te rezultate SZO i IAEA redovno dobijaju od Međunarodne uprave za nadgledanje Sporazuma o prekidu testiranja atomskog oružja (CTBTO).

CTBTO širom sveta ima 80 stanica koje mere radijaciju u atmosferi. Podaci te organizacije su, međutim, dostupni i Centralnom zavodu za meteorologiju i geodinamiku u Beču, koji je još krajem marta konstatovao mnogo višu radijaciju iz Fukušime od vrednosti koje su objavile japanske vlasti. I pored toga, SZO i IAEA su do sada objavljivali samo zvanične japanske podatke.

Čenova je saopštila da je ona osoba koja odlučuje hoće li podatke CTBTO objaviti i onda kada dostignu opasne vrednosti. Ona je istovremeno priznala i da „nije stručnjak za radioaktivno zračenje“ te da SZO „kada je reč o toj temi danas nema više gotovo nikakve nadležnosti“. Odeljenje za biologiju zračenja u centrali SZO u Ženevi je zatvoreno pre dve godine – pod pritiskom privatnih i državnih finansijera. Pre toga je propao i pokušaj zamenika rukovodioca tog Odeljenja da snizi granicu opasne količine joda; u tome su ga sprečili Međunarodna agencija za atomsku energiju i – Francuska. Danas u centrali SZO radi samo jedan jedini biolog.

Margaret Čen je Inicijativi za nezavisnu SZO rekla i da „želi da istraži šta se desilo sa dokumentima konferencije o Černobilju iz 2001. godine organizovane zajedno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju“. SZO je do sada tvrdila da su ti dokumenti u potpunosti objavljeni. Ali, u stvarnosti je objavljen samo njihov kratki sažetak. Od više od 700 dokumenata prve konferencije o Černobilju, koju su takođe zajedno organizovale SZO i IAEA, do sada je objavljeno samo njih 12.

Države određuju šta je opasno

Savetnik japanske vlade za nuklearnu energiju, Tošizo Kozak, pre nekoliko dana je podneo ostavku i sa suzama u očima izgovorio kritičke reči o odluci vlade u Tokiju o podizanju granice od koje zračenje počinje da se smatra opasnim, kako za radnike u Fukušimi, tako i za đake u blizini tog mesta. Za đake sada kao opasna važi granica od 20 milisiverta godišnje. Kozak je rekao da je to neprihvatljivo i da on to kao naučnik ne može da dopusti. Otišao je sa funkcije na koju je postavljen tek u martu.

Konkretni koncepti zaštite stanovništva od zračenja su u nadležnosti pojedinačnih vlada - ali i pored toga, Svetska zdravstvena organizacija, osnovana 1948, kao podorganizacija Ujedinjenih nacija, ima odgovornost za informisanje i prosvećivanje javnosti o zdravlju. Posmatrači očekuju da će se na to odraziti raskid ugovora sa IAEA koji se očekuje na Generalnoj skupštini od 16. do 24. maja.

Autori: Andreas Cumah / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević