SZ: "Misija na Kosovu odložena"

"Misija na Kosovu odložena" piše Zidojče cajtung i konstatuje da je evropski plan za pomoć novoj državi u opasnosti.

„Diplomate još uvek pokušavaju da umanje značaj odlaganja misije na Kosovu, ali ukoliko Evropljanima uskoro ne pođe za rukom da generalnog sekretara UN Ban Ki Muna privole da da mandat EULEKSU, onda će čitav plan biti u opasnosti.

U pokušaju da to spreči danas će se u Stokholmu, na marginama konferencije posvećene Iraku, sa Ban ki Munom sastati visoki predstvanik EU Havijer Solana.

Generalani sekretar UN za sada ne želi da se upusti u EULEKS zbog pretnji Rusije koja smatra da za tu misiju ne postoji mandat u okviru rezolucije 1244.

Sve dok se Ban Ki Mun po tom pitanju na usprotivi Rusiji – EULEKS je blokiran.

Tri stotine od planiranih 2000 službenika misije koji se već nalaze na Kosovu obavljaće svoju dužnopst i dalje kao savetnici. Njihov status je trebalo da se promeni 15. juna, kada na snagu stupa novi ustav Kosova i kada je zvanično trebalo da počne misija EU.

U Briselu se nadaju da je reč samo o odlaganju do početka jeseni.

Međutim, ako blokada potraje duže, situacija bi mogla da se iskomplikuje. Sudovi na Kosovu su zatrpani procesima kojima se UNMIK nije bavio. Upravo zbog slabosti pravosuđa na Kosovu EULEKS je bio jedan od najvažnijih preduslova da članice EU prihvate jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Jer u EU se sa zabrinutošću gleda na tesne veze između politike i organizovanog kriminala na Kosovu. Zadatak EULEKSA jeste da te veze okonča – završava Zidojče Cajtung.

Inače teme koje danas dominiraju u štampi odnose se na dve afere koje imaju nešto zajedničko a to je špijuniranje.

S jedne strane reč je takozvanoj aferi Telekom gde su pod lupom vrhunski menadžeri firme zbog sumnji da su prisluškivali i na razne druge načine uhodili svoje saradnike kako bi se uvereli da neke informacije ne cure u javnost.

Fajnanšal tajms Dojčland

o tome piše:

„Investitori i javnost imaju pravo da dobijaju informacije o vođstvu firme. Istovremeno firme imaju pravo da neke informacije zadrže za sebe. Slučaj Telekom na drastičan način pokazuje kakva su sve sredstva menadžeri u stanju da koriste u tom cilju. Novinari s tim moraju da se pomire ali ih to ne sme uplašiti. Jer i najmoćniji špijuni su stalno u strahu da će jednom sve izaći na videlo."

Druga afera tiče se Gregora Gizija poltičara levice, harizmatične ličnosti po zanimanju advokata, kome ovo nije prvi put da ga sumnjče za članstvo u Štaziju.

Štugarter nahrihten

konstatuje da se akte u slučaju Gizi gomilaju i stvaraju pritisak. Da li će se utvrditi da je bio neformalni saradnik Štazija ili ne nije toliko važno koliko činjenica da je bio veoma koristan instrument države koja je htela da uguši svaki otpor. Njegova reakcija je sramna. On sebe vidi kao žrtvu. To je poznata šema. Sramota – komentariše Štugarter nahrihten

Ima naravno dosta napisa i o konferenciji za zaštitu biološke raznolikosti koja se održava ovde u Bonu – preko puta našeg radija.

Noje osnbriker cajtung

piše:

„Učesnici konferencije u Bonu moraju pre svega da uvide da zaštitu klime i biloških vrsta ne treba razdvajati. Podela na dve konvencije koja je izvršena na samitu u Riju ne vodi nikuda i sprečava stvaranje uspešne strategije za zaštitu planete. Isto kao i zaštita klime važna je i pravedna raspodela prirodnih rezervi između industrijskih država i zemalja u razvoju. Krajnje je vreme da budu nagrađeni oni koji neguju prirodna bogatstva i koji ih savesno koriste a ne da kajmak skidaju na primer farmaceutski koncerni bogatih zemalja."