Svi troše više na vojsku, osim Zapada | Politika | DW | 14.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Svi troše više na vojsku, osim Zapada

Dok zapadne države „štede“, ostale zemlje povećavaju izdatke za vojne svrhe, zaključak je istraživanja Švedskog instituta za istraživanje mira. Ipak, detalji ove studije otkrivaju zanimljive pojedinosti.

Izdvajanja za vojne svrhe na svetskom nivou smanjena su za 1,9 odsto. To se u prvom redu dogodilo zbog američkog smanjivanja ove vrste izdataka, posebno nakon povlačenja iz Iraka i pripreme odlaska iz avganistana. Da se to nije dogodilo izdvajanja bi svakako bila povećana, piše u studiji Švedskog instituta za istraživanje mira (SIPRI). Kako SAD same izdvajaju 1.747 milijardi dolara, što je više od jedne trećine novca namenjenog za vojne svrhe u svetu, to je imalo veliki uticaj na godišnji statistički izveštaj švedskog instituta. Statistika inače obuhvata sve dostupne informacije o nabavci oružja, izdvajanjima za plate vojnika, kadrovske i administrativne troškove, istraživanja, održavanje i izgradnju. Prošle godine je, prema rezultatima studije, većina zemalja povećala izdatke za vojsku.

Kina ispred Rusije

Nisu samo SAD one koje nešto manje troše nego prethodnih godina. I druge zemlja članice NATO prošle godine su, izuzev Poljske i Nemačke, zbog ekonomske krize, smanjile izdatke. Uprkos štednji, NATO je i dalje troši najviše novca: „Kada se saberu cifre izdataka članica ove alijanse, ponovo suma vojnih izdataka iznosi dve trećine ukupne svetske potrošnje“, ističe profesor Mihael Brzoška, šef Instituta za istraživanje mira i sigurnosnu politiku u Hamburgu.

Neuravnoteženost bi se mogla objasniti i ruskim vojnim planovima. Prvi put je u poslednjih 15 godina izdvajanje Rusije, u odnosu na bruto nacionalni dohodak, veće od američkog. „Po tome se vidi da Rusija ulaže posebne napore u tom pogledu i da nastoji da ponovo postane vojno jaka“, kaže Brzoška. Rusija pri tome ima potrebu da revitalizuje svoju vojnu industriju koja je još od 1990. godine na kolenima. Brzoška naglašava da je Rusija još uvek druga nuklearna sila i da se njene vojne trupe ubrajaju u najveće na svetu. S druge strane, ta zemlja se po opremljenosti, dodaje on, mora nazvati „srednje jakom silom“, ali je ona pak superiorna u poređenju sa Ukrajinom, Gruzijom ili baltičkim zemljama.


U ukupnom poretku studije o naoružavanju Rusija se nalazi na trećem, a Kina na drugom mestu, iako se u njenom slučaju moralo baratati procenama jer nisu bili dostupni stvarni podaci. Iznos kineskih ulaganja je bio veoma nejasan, ističe Samjuel Perlo-Frimen koji je vodio istraživanje SIPRI. Zbog toga je i teško reći na šta su bila utrošena sredstva za vojnu industriju Kine. Rast kineskih izdvajanja od 7,4 odsto između ostalog predstavlja i više novca za plate vojnika i njihov smeštaj. „Oni u tome definitivno povećavaju izdvajanja i za oružje i obuku“, kaže Perlo-Frimen. Porast potrošnje u vojne svrhe se treba posmatrati i u kontekstu američke hegemonije posle Hladnog rata. „Te zemlje nisu bile nimalo srećne u sistemu u kojem su SAD kroz svoju vojnu superiornost praktično sve diktirale“, kaže on.

Nepoznanice na Bliskom Istoku

Na Bliskom istoku je i 2013. nastavljen rast vojne potrošnje. Ovaj trend nije povezan samo sa bezbednosnom situacijom već i sa još uvek visokim prihodima od trgovine naftom. Saudijska Arabija sa svojim ulaganjima u vojsku zauzima četvrto mesto na svetu. Visoki izdaci, prema mišljenju Perlo-Frimena, nisu samo vojno-strateški. „Ulaganja u vojsku su takođe jedna mogućnost da se novac od nafte prenese na privatne račune. To se može posmatrati i kao način da se ova ulaganja učine atraktivnijim. Generalno su izdvajanja u tom regionu veoma netransparentna. Za prošlu godinu nije bio dostupan uvid u prave iznose za Iran, Katar, Siriju, Jemen i Ujedinjene Arapske Emirate.“

Infografik Militärausgaben in Milliarden US-$ 2013

Izdaci u milijardama dolara

Afrika je povećala vojnu potrošnju za 8,3 posto. Južno od Sahare Angola izdvaja više na vojsku od Južne Afrike. U severnoj Africi Alžir u vojsku upumpava novac od nafte i gasa: u 2013. je taj omer bio veći od deset milijardi američkih dolara i to je najveća suma koju je za vojsku izdvojila neka afrička zemlja. U Centralnoj Americi, posebno u Nikaragvi, Gvatemali i Hondurasu, takođe je povećana vojna potrošnja. To se događa uglavnom zbog rata protiv narko-kartela. U Latinskoj Americi, kako još stoji u izveštaju, ta potrošnja je zabeležila tek umeren rast.

Ogledalo društva

Uopšte, ističe Perlo-Frimen, ulaganja u vojsku nastaviće da rastu. To je povezano sa rastućim ekonomijama mnogih zemalja, čime se istovremeno smanjuje udeo tih izdvajanja u bruto nacionalnom prihodu. „Ako privreda raste i svima ide bolje, onda je i vojnicima takođe bolje“, ističe ekspert švedskog instituta. Vojska je najčešće ogledalo političkih odnosa i ona nije bolja, ali ni gora od ostale elite, smatra Mihael Brzoška. On očekuje da će se u narednim godinama nastaviti taj trend. „Mi i u mnogim drugim područjima vidimo preokrete u svetskoj politici“, naglasio je on i istakao da se važnost Zapada u odnosu na stanovništvom bogate zemlje poput Kine, Rusije i Indije generalno smanjuje. „To je nešto što se može očekivati ako se pogleda i rast broja stanovnika“, zaključuje Brzoška.

Autori: Hele Jepesen / Faruk Šabanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević